ЋАСКАЊЕ СА КРИСТИНОМ БОГУНОВИЋ ГАВРИЋ

Увек сам била штребер

У новој години желим више емпатије, топлине, разумевања међу људима. Онда би овај град био дивно место за живот. Верујем у њега и радујем му се – поручује глумица коју гледамо као Соњу у серији „Радио Милева“

Кристина Богуновић Гаврић (Фото РТС/ Н. Ристић)

„За ових пет година видим колико сам порасла, сазрела, колико сам се променила. Велике ствари у мом животу десиле су се од како сам део овог пројекта“ – искрено прича млада глумица Кристина Богуновић Гаврић која у омиљеној серији „Радио Милева“ тумачи некадашњу тинејџерку, а сада већ студенткињу журналистике, Соњу, најмлађег члана породице Мајсторовић из легендарне Ранкеове 12.

- Наши јунаци су заиста добри људи и све оно о чему ми причамо у серији је оно што нам свима недостаје у реалном животу, а то су нежност, брига, емпатија. А гледаоци то осећају и препознају – истиче ова глумица.

У шали нам каже да је увек била штребер, што се тиче глуме и студија. А када није на сету, у студију у Врчину, предаје глуму малишанима у радионици „Театар комедије и драме“, у Београду и Крагујевцу.

- Заиста, има дивне деце. Увек им говорим да су рад и дисциплина на првом месту и да су то најважније ствари и у животу. Сва та деца иду у школицу глуме, не да би се сутра само бавила глумом, већ зато што је то корисно за сазревање једног младог човека. Радо одлазим у Крагујевац. Много волим те моје групице зато што су сви тако маштовити, креативни и та деца враћају ми ту неку искру, и веру у нешто ново и боље што долази – са пуно емоција наставља разговор.

Кристина Богуновић Гаврић ужива да време проводи са породицом и да кува. За све се нађе времена, каже.

- Али, овде на сету је, ипак, најлепше јер као да сам код куће, међу својима. Саживели смо се сви. За мене, то је мелем. И у овим неким тешким временима која су наступила, тако ми прија да их све загрлим, та топлина, нежност, блискост коју осећамо једни према другима. А то нам фали понајвише – поручује.

У новој години пожелела је више емпатије, топлине, разумевања међу људима. Онда би овај град био дивно место за живот. Верујем у њега и радујем му се – упућује поруку пуну оптимизма.