Блага и тајне краљевске Ковиљаче

На уласку у надалеко чувени краљевски, црвенозелени парк Бање Ковиљаче, амбасадоре, новинаре, представнике државе и друге госте општине Лозница као домаћин је недавно дочекао оперативни директор тек обновљеног и више од века старог хотела „Подриње” – Далибор Секулић, с Палића већ многима познат, признати туристички посленик.

„Дуго је требало да један од бисера бање наших краљева Карађорђевића, хотел који је саграђен 1910. поново отвори своја врата гостима који долазе да уживају у природи, али и купању у термалним водама надомак Дрине и границе са Босном и Херцеговином. Прво реновирање, хотел је имао између два светска рата, затим осамдесетих година прошлога века, а потом је услед немилих догађаја у земљи остао запуштен. Још две његове зграде, које су биле пансиони поред, данас у власништву државе и Специјалне болнице, такође чека обнова”, каже.

Секулић нас је са својом директорком Вини Ју, представницом кинеске фирме која је у обнову уложила седам милиона евра, поносно повео да обиђемо нови спа центар. Кажу нам да шест месеци након отварања у овом, једном од два бањска хотела, преноћиште са доручком у соби за две особе износи укупно 11.600 динара по соби, да се труде да цене у овом периоду буду прихватљиве, а да је у хотелу, у „љубичастој” конгресној дворани, одржан већ светски медицински семинар.

„У Бањи је, као уопште  у Лозници и Србији, све више кинеских туриста. У Србији је ове године било већ 150.000 гостију из Кине, а доста њих одседа и у нашем хотелу, што је циљ оваквог улагања. Директни летови између две земље посебно су допринели. После новог лета из града Гуангџоу, у јануару следи директна линија из Шангаја и назад. Све више је и гостију из Кореје, али и европских земља. Долазе због шаренила природе и спа уживања”, рекла је Вини Ју.

Представница ТО Лознице Минами Хошино која је задужена за будуће јапанске туристе, надовезала се у причи са новим плановима општине у сарадњи са јапанском државном агенцијом за туризам. Већ је заволела наше људе, каже, јер јој помажу да научи српски и окрене јапанске авантуристе лепотама какве они цене.

Директорка Туристичке организације Лознице Снежана Перић повела је значајне госте шеталиштем кроз парк. Најпре, од овог сад модерног хотела, стазом са тезгама старих заната, на којој су се супруге дипломата задржавале највише разгледајући капуте од пустоване вуне у традицији лозничког краја, због чега је и последња колонија пустовања НАЛЕД-а и Етно мреже, уз присуство супруге председника државе Тамаре Вучић, и одржана  потом у оближњем Тршићу.

Вера Драгичевић савладала је занат својих предака, откривајући нам да је њој за израду једног од оваквих капута потребно два дана. Тренутно их продаје за око 100 евра, иако зна да је то „мала цена за уложени труд”. Захваљујући томе што користи више природних боја за њихов атрактивни изглед, успешно их продаје људима који воле оригинално, необично и природне материјале, како тврди.

Директорка ТО Перић рекла је у шетњи гостима да по последњим подацима око 100 хиљада туриста годишње посети бању и да већина њих у њој и одседне. То је, како додаје, већ више туриста него пре периода короне. Томе је, осим нових спа програма Специјалне болнице за рехабилитацију и обнове некадашњих краљевских здања, допринело и отварање врата, ове у кризним годинама замрле бање, спортистима. Потврда њених речи управо је био тренинг младих боксера пред Балканско првенство у овом спорту у Лозници, који су трчали и спаринговали око централног кружног цвећњака у срцу бање.

Ковиљкин град у срцу Подриња

„У бањи сваког пролећа процвета 40 хиљада цветова. Посебно је спортистима и  велнес гостима битна њена клима у подножју планине Гучево, познатој по томе што се на њој одиграла прва битка у првом светском рату. Шетња до споменика нашим борцима на планинском врху и панорамски поглед, и за многе младе су изазов”, наставља у даљој шетњи као водич Кристина Николић из ТО Лозница.

Она нам открива легенду по којој бања добија име управо по Ковиљкином граду, археолошким остацима тврђаве на путу ка видиковцу : „На Гучеву расте прелепа биљка Ковиљ, названа по лепој девојци из легенде, којој је отац хтео да намени овај градић. Иначе, град су по истраживањима изградили још Римљани, чак постоје тврдње да се прво звао Генсис, иако није потврђено. Смештен је на врху брежуљка и остаци зидина се шире на око 150 метара, у средишту су остаци кућа. Сматра се да је у време Римљана Дрина, које мењала ток, текла испод тог насеља у срцу Подриња и чак се верује да је постојала речна лука”, прича.

Испод обронака Гучева показује нам старе виле „Херцеговина ” и „Далмација”, које као и сви значајни објекти из времена краљева и господе, као и лечилиште, припадају данас Специјалној болници. Већ у 19. веку, бања је била познато државно лечилиште за костобољу, али и женске и друге болести, а због сумпорних испарења звали су је Смрда бара. У 20. веку је са развојем туризма направљен парк по пројекту Јосипа Дабовића, аутора дворског комплекса Лихтенштајн. Династија Карађорђевић изградила је значајна здања и монденску бању. Између Београда и Лознице ишао је воз  којим је високо друштво долазило ради купања, али и музике и кафана, ради опоравка и душе и тела, прича водич.

После вила, на цветном кружном току наилазимо на Купалиште краља Петра I  у ком је данас велнес центар. А, даље идући овим историјским „кругом”, на најлепше здање бање: Кур салон. Подигао га је 1932. краљ Александар I Карађорђевић. Грађен је по узору на бечки Кур салон што је, следећи француску реч кур или лечење, требало да значи замак за одмор и лечење, Но, увек је био само намењен само уживању, како каже још Кристина Николић.

У здању су и данас импозантна свечана сала, тада плесна дворана у којој може да стане око 500 људи, као и сале и за ресторане и за пансион. Ту су и летње терасе и два округла салона која су служила за састанке у четири ока.  У овом здању отворена је прва коцкарница на Балкану, краљ Петар II је у њему након априлског бомбардовања прогласио мобилизацију, а одржан је први избор за мис Југославије. Кажу да су музичари плаћали да би свирали у кур салону у златно доба када су га посећивали Бранислав Нушић, Жанка Стокић и други, док их је забављала европски позната певачица Софка Николић. Овде су одржавани конгреси Југословенских жена када су почеле борбу за своја права. Ту су снимљени и филм Емира Кустурице „Отац на службеном путу” који је добио канску Златну палму и серија „Непобедиво срце” Здравка Шотре. За време лоших дана био је затворен и многи га се још сећају из деценија када је зјапио као непоправљиво оронуло здање. Обнова Кур салона  почела је, да подсетимо, 2016. и своја врата отворио је 2018. у пуном сјају. Изнад предворја на улазу, у ком се поново осећа дух раскошних балова, видимо слике краља Петра, краљице Марије и краља Александра.

„Постојале су, пре првог светског рата, гласине да ће се наш краљ Александар I оженити руском принцезом Татјаном Романовом и да је она била вољна да нам буде краљица. Али, стиже рат, а зна се шта је после њега било са породицом Романов. Прелепа и у Енглеској образована румунска принцеза Марија, коју су звали Мињон 1922. године постаје наша краљица и потом мајка последњег краља Петра II Карађорђевића. Српски народ ју је веома волео, а и чињеница јесте да Србија и Румунија никада нису имале политичких и војних конфликата”, обавестила је стране госте Николићева, учећи их и о томе како је краљ Петар I Србију „вoдио напред и до победе”, због чeга се њeгова заоставштина у бањи названој по најлепшем цвету, сматра историјским благом Србије.

Сведочанство о Енглескињи из Бенкаре

Одмах после Првог светског рата у Бањи Ковиљачи населила се Етел Бенкара, Енглескиња која је као хуманитарка помагала у српској војсци, болницама и у српским избегличким колонијама на Корзици. Она је овде отворила санаторијум за туберкулозну децу и саградила кућу која је позната као вила Бенкара, како се данас зове цело бањско насеље. Она је писала „Српска деца сада имају хлеба. Али зар је то довољно, када немају друге хране? Зар треба допустити да умру, да не поживе добар живот у слободи за коју су им очеви погинули? Њена кућа коју је пројектовао Милан Минић, проглашена је недавно спомеником културе од посебног значаја, а и када се вратила у Британију, лета је проводила у Ковиљачи.

Смештај у сеоским домаћинствима око 20 евра

По речима водича Кристине Николић, осим хотелског, у околини бање има све више приватног категорисаног смештаја. Ноћење у сеоским домаћинствима са доручком кошта у просеку око 20 евра, а зависно од комфора и договора о услузи, цене могу бити ниже или више, каже она.

Најмлађи војник у Бици на Гучеву

Момчило Гаврић из Трбушнице код Лознице био је са осам година најмлађи савезнички војник у Првом светском рату. Када су му војници из Хрватске домобранске 42. дивизије убили целу породицу, пошао је на Гучево да тражи српску војску. Тако,као најмлађи војник учествује у првој бици овога рата, а касније постаје и најмлађи подофицир на свету. Радио је после рата у фабрици „Вапа” у Београду, а по њему име носи улица у насељу „Степа Степановић” на Вождовцу.

Историјски салони

Одаје Кур салона у којима су Карађорђевићи кројили нашу историју у годинама 20 века пре Другог светског рата, носе историјска имена. Они се зову „Кнегиња Зорка”, „Иво Андрић”, „Краљица Марија” и „Његош”, док се сале зову „Краљ Петар I” и „Краљ Александар”. Бар на улазу у салон носи назив „Карађорђе”.