Врата и прозори највише штеде енергију

По најновијим истраживањима компанија које се баве реновирањем станова у Србији и Агенције за истраживање тржишта Смарт плус, која су обухватила више од хиљаду испитаника, приоритет у нашим домовима данас је замена елемената који могу највише да допринесу уштеди енергије. Пре свега, постоји потреба за заменом врата, собних и кровних прозора, ради енергетске ефикасности.

Међу испитаницима, они који живе у кућама у руралним срединама, пре би заменили врата и прозоре него они који живе у зградама. Један од главних разлога истраживања је и да се утврди колики је буџет доступан за потребе реновирања. По анкетама, закључак је да се разлози одлагања реновирања истичу у сеоским срединама.

Али свакако, већина анкетираних наводи финансијске разлоге и страх од непредвиђених проблема током реновирања као главне препреке, а некима је и недостатак времена проблем, каже Ивана Лабовић у име фирми које су спровеле истраживање. У сваком случају, главни разлог за замену прозора и врата који су испитаници навели је повећање енергетске ефикасности. Када би замена врата и прозора могла да допринесе уштеди од 20 одсто у трошковима грејања, приоритети би се и у пракси променили, а врата и прозори би постали фокус обнове, слажу се испитаници. За сада су у пракси још најактуелније замена бојлера и шпорета, чак је то тренутно 63 одсто „подухвата” у обновама у становима. Скоро половина испитаника који поседују кровне прозоре, тачније њих 45 процената, наводи да би њихова замена била приоритет у постизању енергетске ефикасности.

Кровни прозор представља један од елемената који ће користити будуће генерације, наша деца и унуци. Кровни прозори су органски и сентиментални део нашег животног простора, сматрају стручњаци, али постоје и њихови делови који се морају заменити ради здравља, комфора и одрживости. Добро постављен, енергетски ефикасан кровни прозор не само да побољшава свакодневни комфор, већ доприноси и значајним уштедама енергије. Само заменом кровних прозора и подизањем унутрашње температуре за два степена Целзијуса, потражња за грејном енергијом може се смањити скоро 40 одсто, без без нарушавања комфора,  говори истраживање.

„Међутим, иако у 72 одсто случајева постоји потреба за заменом прозора и врата, они нису замењени у две петине случајева. Трећина испитаника планира замену старих врата и прозора у наредних годину до три године, док је за замену кровних прозора, најчешће због прокишњавања, планиран краћи рок – до годину дана. Најчешћи износ који су спремни да издвоје за замену прозора је од 15.000 до 30.000 динара, док би за врата издвојили до 60.000 динара”, каже Лабовић.

Шта кућу чини домом?

На другом месту у реновирањима је потреба за заменом старих предмета и кућних апарата.  Циљ истраживања био је и, каже саговорница Ивана Лабовић, да се идентификују кључни трендови и ставови у вези са носталгијом коју носе стари или наслеђени предмети и осећај дома.

У кући често постоје лични или породични „сувенири” којих никада не бисмо желели да се одрекнемо – стари радио или комад намештаја, порцеланске фигурице и слично. Спроведена студија, такође, помаже у откривању који су то елементи које људи нерадо мењају и који су они које сматрају заменљивим.

Испитаници су истакли да уклањање старих и непотребних ствари из дома доприноси ослобађању физичког простора, али и растерећењу ума од сувишних образаца мишљења и оптерећујућих успомена. Већина се не изјашњава као посебно везана за старе предмете, али нити као склона њиховом одбацивању. Јер, скоро трећина испитаних грађана, ипак, одлаже замену старих предмета из различитих разлога.

Одећа (54,9 одсто случајева) и текстил за домаћинство (41,6 процената) су најчешће мењани у последњих годину дана, јер су најлакши и најјефтинији за замену, док су елементи који захтевају већа финансијска улагања замењени тек када су престали да функционишу.

Предмети са емоционалном вредношћу, попут сувенира, ретко се одбацују, иако их 36 одсто њих сматра „кандидатима” за бацање, а само 20 процената испитаних грађана их је заиста одбацило у последњих годину дана.