Климатске промене успоравају кошаву
Ветар с Карпата у нашој земљи дува све слабије, при чему слабљење износи око 0,3 метра у секунди, а додатно се смањује и укупан број кошавских дана током године, каже проф. др Југослав Николић
Долази с Карпата, најчешће дува у ово доба године, од октобра до децембра, а незнатно мање у фебруару и марту. Најјача је у јужном Банату, а Вршац је њен „омиљени” град. Осим дрвећа, тамо је кошава превртала авионе, видиковац и телевизијски предајник на околном брду. Када дува до сто километара на сат, Вршчанима је то и даље обичан дан на који су навикли, као у оној песми Здравка Чолића: „Дува кошава као да је шашава, као да ништа се не дешава.” Осим што носи шешире, спирално подиже лишће па и смеће и ломи гране.
Вршчани натенане објашњавају да ветар има и својих добрих страна јер је у овом граду развијен параглајдинг. Без доброг ветра не би имали вишеструке европске и светске шампионе, као што је Горан Ђурковић. Вршачки метеоролог који ради у ваздухопловном центру Ненад Јанкулов кошаву доживљава као витамин, јер је заслужна за стварање негативних јона у ваздуху који утичу на побољшање здравственог стања сваког човека.
– Различити региони у свету имају свој „локални ветар”. У Србији је најпознатија кошава, која дува у Поморављу, Подунављу и Војводини. Она, тако, захвата велика пространства северно од Златибора, Копаоника, Јастрепца и Нишаве, а западно од Ђердапа. Најјача је на југу Баната, у околини Вршца, а веома је јака и у целој области Дунава, од Великог Градишта до Новог Сада. Кошава је позната у целој Војводини, а досеже на запад све до Осијека и Винковаца у Хрватској – каже професор др Југослав Николић, директор Републичког метеоролошког завода Србије.
Рекорди и несреће
Рекордна брзина кошаве измерена је у Вршцу 11. јануара 1987: 173 километара на сат, односно 48 метара у секунди. Незнатно мање измерено је 24. фебруара 1988, као и првог и другог дана фебруара 2014. године: 170 километара на сат или 47 метара у секунди – наглашава наш саговорник.
Кошава у Београду је нешто „питомија”. Рекорд је и даље из далеке 1976. године, када је 17. октобра измерено 129 километара на сат, односно 36 метара у секунди. У овом миленијуму кошава је најјаче дувала 1. и 2. фебруара 2014. године – 104 километара на сат, односно 20 метара у секунди.
И понеки историјски списи сведоче о проблемима насталим услед екстремних „ветрова с Дунава”. Пример наводи др Ђуро Радиновић у књизи „Време и клима Југославије” описујући кошаву која је дувала 25. и 26. фебруара 1896. године – она је тада носила огромне масе песка са Делиблатске пешчаре у Банату и њиме буквално засула околину. Том приликом је теретни воз између Суботице и Чантавира запао у песак, док су шине на појединим местима између Вршца и Ковина биле затрпане сметовима живог песка високим и до три метра. Те ноћи избачен је путнички воз из шина близу Крагујевца, а наводи се још и да је кошава тада „онемогућила кретање људи, рушила кровове и носила разне предмете опасне по људске животе”. Иако је данас мање пруга у Банату, екстремне кошавске ситуације су и даље ризичне и могу проузроковати сличне проблеме. Нарочито зими.
– Већ су олујни удари ветра већи од 17 метара у секунди довољни да проузрокују штете на покретној и непокретној имовини. С јачим ударима ветра и штете су разноврсније и озбиљније. Оркански удари ветра, већи од 28 метара у секунди, могу довести до превртања аутомобила и камиона, угрожавања живота људи и животиња. У случају шумског пожара, кошава може значајно да отежа акцију гашења и спашавања живота људи и животиња – истиче проф. др Југослав Николић.
Кошава зими ствара сметове па је тако почетком фебруара 2014. године критично било у Фекетићу, где је више од 16 сати било заробљено око 1.000 људи. Хоргош је тада био затворен за теретни саобраћај, а ванредна ситуација проглашена у многим општинама у Војводини.
– Осим материјалне штете и проблема у саобраћају које каткад проузрокује, кошава има и бројне позитивне ефекте. Снага ветра све више се користи за производњу електричне енергије, у данима са кошавом ваздух је углавном много бољег квалитета у односу на стационарне антициклоналне ситуације у нашој земљи. Ипак, да свако правило има и изузетка потврђује метеоролошка ситуација из друге половине марта 2020. године, када су атипично јака источна струјања из далеке пустиње Каракум преко Каспијског језера и Црног мора до јужне Европе, условила и изнад нашег подручја веома високе концентрације ПМ10 честица песка – каже наш саговорник.
Сто кошавских дана
У свету у којем се све више говори о климатским променама пажња је усмерена и на ветар.
– Како се наводи у Програму прилагођавања на измењене климатске услове, који је Влада Републике Србије усвојила крајем 2023. године, ако се климатске промене наставе овим темпом, фреквенција појаве града већег од пет центиметара као облика суперћелијске непогоде, порашће за 40 до 80 одсто до краја века. У студији је наглашена и тенденција пораста броја дана са максималним ударом ветра изнад 25 метара у секунди, што се такође може користити као индикатор за формирање јаких олуја. Према томе, олује постају чешће и потенцијално разорније, али ако говоримо о кошави, ситуација је мало другачија – истиче директор РХМЗ-а.
Говорећи о овој теми, директор РХМЗ-а позива се на нашег светски признатог стручњака у области метеорологије Ђорђа Романића, који је докторирао на теми „Испитивање динамичких карактеристика кошаве”, а резултати које је добио објављени су и у престижном часопису енглеског краљевског метеоролошког друштва „International Journal of Climatology”.
– Према резултатима које је добио, кошава у нашој земљи дува све слабије, при чему слабљење износи око 0,3 метра у секунди, а додатно се смањује и укупан број кошавских дана током године. Тако, на пример, након 1996, ниједна година у Србији није имала више од 100 кошавских дана – закључује проф. др Југослав Николић.
Дунавом дува кошава, али се, глобално, нешто се дешава.
Народно веровање
У народу је раширено веровање да кошава најчешће дува три, седам или 21 дан. Правила ипак нема. Кошава ће дувати све док се одржава погодан распоред циклона и антициклона који је и довео до њеног настанка. Некада може дувати само један дан, а од 11. октобра до 10. новембра 1953. године кошава је дувала чак 31 дан, и то је „најдуговечнија” забележена кошава од почетка мерења у Србији.
Субјективни осећај
Протеклих година у медијима се доста говорило о „субјективном осећају температуре”. Примера ради, ако је температура ваздуха нула степени, при средњој брзини ветра од шест метара у секунди субјективни осећај температуре је као да је минус четири.
