За трпезом љубави у манастиру Дужи

Ко год дође у Требиње у прилици је да посети неке од манастира и цркава који се налазе у околини града.

За манастир Тврдош сви су чули, како због владике Атанасија Јевтића, тако и због чувеног вина. Али ту је и мање позната светиња Дужи, метох манастира Тврдош. Писали су о њему још у 17. веку путописци који су крај њега пролазили, јединим путем, из Дубровника ка Требињу па даље ка Сарајеву.

Манастир је посвећен Покрову Пресвете Богородице и налази се десетак километара југозападно од Требиња. До њега се стиже путем који води за Дубровник. Негде на седмом километру од центра града испод Леотара, мало испред Тврдоша, прешли смо мост преко Требишњице. Делом асфалтним, а делом макадамским путем после четири километара дошли смо до комплекса манастира, који је подигнут на малом узвишењу с погледом на долину реке.

Од гвоздене капије бетонска стаза води поред зграда прве херцеговачке школе, која је обновљена 2023. године. У њој се сада налази ризница с књигама.

. Стаза води поред остатака мале цркве посвећене Светом Пантелејмону, за коју се не зна од када потиче. Даље до конака на западној страни цркве који је подигнут, после пожара 1886. године када је у пожару страдао стари конак, новцем Аустроугарске о коме сведочи бронзана плоча захвалности цару Фрањи Јосифу исписана на ћирилици.

Бранили веру крстом, сабљом и пером

У малој кухињи конака затекли смо монаха Теофила како спрема салату за раднике и посетиоце на ручку. У разговору сазнајемо да се историја манастира прати од 1694. године када страда манастир Тврдош. Тада, због разарања, манастир Дужи постаје духовни и просветни центар Херцеговине у којем седи митрополит до пада Пећке патријаршије 1776. године. Из тог периода очувана су два бронзана свећњака израђена у Венецији 1777. године, дар познатог трговца из Трста и брата тадашњег јероманаха Симеона Куртовића.

Јеромонаси из овог манастира често су вршили дужности пароха у Дубровнику, Мостару, Трсту и Сарајеву, а у Тврдошу и Дужима изабрано је 25 српских митрополита. Они су се током 19. века борили за слободу и национални идентитет бранећи веру крстом, сабљом и пером. Подаци о сва три устанка (1857, 1861, 1875), страдању и рушењу манастира могу се прочитати у делима монаха Нићифора Дучића. Садашња црква је подигнута 1855. године. Типична је за подручје Херцеговине и покривена је каменим плочама. Велико звоно, које се и данас чује до Требиња, прво је које је зазвонило Херцеговином после Косовског боја. Поклон је царице Марије Александровне из породице Романових 1860. године. Између два светска рата у манастиру бораве руски монаси који су осликали манастир и радили на описмењавању становништва. Нажалост, тај живопис је уништен, а они су 1941. страдали када је манастир опљачкан, а црквене књиге попаљене и уништене.

Подвиг игуманије Теодоре

Игуманија Теодора 1958. долази у манастир као млада искушеница, а касније са сестринством обнавља светињу. Поред опустошених зидова затекла је три звона и прободену икону распећа Исусовог, једину успомену на страдале руске монахе. Новац сестринство обезбеђује радом на манастирском имању, производњом надалеко чувеног сира којег возом односе на пијацу у Дубровник.

После смрти мати Теодоре, манастир постаје мушки и враћа се као метох Тврдошу после 325 година.

Црква има раскошну унутрашњост. У периоду од 1997. до 2006. доброчинством ктитора Милана Пешута из Љубиња храм је обновљен. Урађен је живопис по узору на сликарство Пећке патријаршије, Студенице, Милешеве, Завале, који је осликао монах Георгије Митрофановић. Сликар Гаврило Марковић из Београда је у фреско-техници осликао цркву по том узору.

Надалеко чувени сир

У манастиру аада живе два монаха Теофил Петровић и Спиридон Гајић. Они настављају традицију прављења сира и служе га на трпези љубави која се приређује после недељних литургија, за коју послужење спрема и верни народ.

Руске иконе и Мирослављево јеванђеље

У здању прве херцеговачке школе, сада се налази ризница с књигама и две руске иконе које су преживеле бурна историјска времена. Ту је изложено и Мирослављево јеванђеље из 1925. године. У згради се, по речима монаха Теофила, сада организују духовна предавања