Изгубљени градови пронађени у амазонској прашуми
Недавна открића древних градова дубоко у амазонској прашуми уздрмала су досадашње претпоставке о прошлости овог дела света. Захваљујући технологији LIDAR (Light Detection and Ranging), научници су успели да забележе доказе о насељима која су постојала пре око 2.000 година, а у којима је живело најмање 10.000 људи.
Ове заједнице, познате као народи Упано, датирају из периода између 500. године п.н.е. и 600. године н.е.
Амазонија обухвата огромну географску област која се простире преко девет јужноамеричких земаља и чини највећи тропски кишни појас на свету. Ова регија покрива површину од око 7 милиона квадратних километара, а главни део чини слив реке Амазон.
Данашње државе које обухвата Амазонија су Бразил – највећи део Амазоније, око 60%; Перу – око 13%; Колумбија – око 10%; Венецуела, Еквадор, Боливија, Гвајана, Суринам и
Француска Гвајана.
Река Амазон којапротиче кроз Амазонију је највећа река на свету по количини воде и једна је од најдужих. Кишне шуме Амазоније садрже више од 390 милијарди стабала и представљају дом за више од 10 одсто свих познатих биљних и животињских врста.
Амазонијузову и „плућа планете”, јер производи значајну количину кисеоника и игра кључну улогу у регулисању глобалне климе.
Густа вегетација Амазоније скрива остатке прошлости, што је дуго отежавало археолошка истраживања. LIDAR технологија је омогућила „пробијање” кроз густе крошње прашуме, откривајући сложене обрасце древних насеља и путева који су до сада били невидљиви., Очување ових локалитета, међутим, суочено је са изазовима, укључујући крчење шума и илегалну експлоатацију земљишта.
Комплексни путеви и пољопривреда
Један од најупечатљивијих елемената ових открића у џунглама Амазоније су опсежне мреже путева. Највећи путеви досежу ширину до 10 метара и протежу се на више од 20 километара. Ова инфраструктурна достигнућа указују на висок ниво организације и повезаности између различитих насеља.
Осим путева, LIDAR скенирања су открила више од 6.000 земљаних хумки, које су највероватније служиле као платформе за куће, ритуалне центре или у пољопривредне сврхе. Ове хумке прате трагови софистицираних пољопривредних система, укључујући канале за наводњавање и подручја за узгој усева. Ова открића оспоравају раније претпоставке да су древне амазонске цивилизације биле мале и номадске. Уместо тога, показује се да су древни становници прашума развијали високо организоване друштвене и економске системе.
Научници се надају да ће додатна истраживања открити још више детаља о њиховом свакодневном животу, друштвеној структури и технологијама које су користили.
