Наслеђе велике степе
Култура Казахстана биће представљена у конаку кнегиње Љубице до 12. јануара, а отварању изложбе присуствовала је и Тамара Вучић
Тактови музике на старом трожичаном инструменту званом домбра, девојке у белим и црвеним раскошним традиционалним хаљинама, уметнички направљена коњска седла, чутурица и друго наслеђе коњичке традиције, ковани новчићи, ћилими и украшени ковчези само су део „Културног наслеђа велике степе”, како се зове изложба коју је, у сарадњи са Музејом града Београда, одржао Музеј историје Алматија из Казахстана.
Отварајући изложбу, амбасадор Казахстана у Београду Мади Атамкулов дочекао је супругу председника Србије Тамару Вучић и с њом и другим званицама обишао ову поставку у Конаку кнегиње Љубице у Београду. Изложба ће бити отворена до 12. јануара.
Тамара Вучић рекла је том приликом да се и „наше наслеђе, односно српска култура и уникатност могу видети данас у граду Алматију (некад Алма Ати), у једном познатом и великом и завичајном музеју”. У име Музеја града Београда директорка Јелена Медаковић подсећа да је ова изложба отворена у Београду, након поставки у Паризу, Прагу и Будимпешти.
На 2.724.000 километара, Казахстан, прадомовина туркијских племена, земља и на тлу некадашњег Монголског царства, познат је по богатим степама и у њима скривеној традицији. С више од 20 милиона људи, данас је модерна држава, речено је том приликом.
Археолошка открића научно су доказала да су коњи први пут припитомљени пре више од пет хиљада година управо на територији данашњег Казахстана. Номадске туркијске културе у великој мери зависиле су од јаких и лепих коња.
Казахстанци су развили неколико раса, а на казашком језику постоји више од 350 речи за опис њихових карактеристика. Коње су звали „ер канати” или „крила човека”. У традиционалном казашком друштву ат је мерило богатства, обиља и моћи. Коњи су били хероји предања и поезије Казахстана.
