Једна вежба мења све- Повратите фокус и освестите садашњост

Питање фокуса, пажње и концентрације је једно од најкомплекснијих питања данашњице. Живимо у времену када се свуда око нас нуди прегршт садржаја, који маме, зову, провоцирају, терају...

Ма шта да је предмет пажње – гардероба, путовања, едукације, здрав живот - на сваком кораку налазе се надражаји који привлаче пажњу- нова хаљина, патике на попусту, јефтине авионске карте... Ако томе додамо и чињеницу да смо по природи фокусирани на прошлост, размишљамо, анализирамо шта смо урадили, да ли смо требали баш тако, шта смо могли другачије и чезнемо да се вратимо у оне дане, када смо били насмејани, задовољни и испуњени.

Ивана Блечић, НЛП мастер и креативни едукатор наводи и да људима мисли неретко окупира и будућност- шта чинити, какве изборе направити и то отвара цео циклус питања којима се исцрпљујемо и због којих пропуштамо лепоту садашњег тренутка и фокус на живот који се дешава свуда око нас.

„Најтеже је разбистрити мисли и остати присутан на тренутна збивања, на садашњи тренутак и оно што нам он доноси. У њему је најчешће велика гужва и у том суженом простору наше пажње налази се све и свашта што ту и не припада. Једна од једноставних техника којом можете да релаксирате ум, али и разбистрити фокус јесте НЛП техника Рапремање садашњости. Како се распрема садашњост? Пре свега тако што одвојимо мало времена за себе да у миру застанемо и сагледамо чега све ту има, у том нашем драгоценом садашњем тренутку. Чега ту има, а да му ту није место и да припада прошлости? Када препознамо догађаје успомене, људе, жеље или страхове који припадају прошлости потребно је да их сместимо баш тамо где и припадају на место за сећања или наша учења, тако да можемо да им приступимо онда када нам је то потребно, када желимо да евоцирамо успомене или извучемо неку поуку. У овом тренутку треба да размилите и шта припада будућности и тиме окупира нашу пажњу. Када препознамо бриге, нестрпљење, још увек неостварене жеље и нереализоване циљеве, на нама је да их на временској линији сместимо у будући тренутак. Тако да на њима можемо да радимо онда када је за то време, јер будућност је ту да се креира, а не да нас спутава”, препоручује наша саговорница.

На крају, објашњава да на тај начин остајемо распремљеног ума, спремни за садашњост и тренутак. У тим околностима човек је спреман да фокус стави на оне мале ствари које живот чине тако посебним, а ко је често измичу – школску причу детета, осмех уличне продавачице цвећа, најлепши залазак Сунца, први снег.