Шљивовица, кикa и мотика

У аутентичном амбијенту Конака кнегиње Љубице прошлог викенда је отворена изложба „Традиција као критеријум”, у оквиру које је 16 уметника на оригиналан и раскошан начин одговорило на тему „Моравска Србија”.

На отварању изложбе ауторка пројекта др Дијана Милашиновић Марић подсетила је да традиција као критеријум не подразумева копирање прошлости већ да у њој треба тражити подстицај или инспирацију.

– Изворни мотиви могу да се интерпретирају на савремен начин, да се уоче потенцијали, богатство, посебности и испољавања баштине народа који је опстајао у сваковрсним условима и утицајима, увек настојећи да сачува своје биће.

Уклопљена у простор који као да је део исте приче, изложба од посетилаца изискује пуну пажњу, што се могло уочити и по томе што, упркос великој посећености на отварању, нико није стао на „Пут” из серије „Сви моји преци” вајара Милоша Шарића. Он је искористио одбачено употребно оруђе као основни градивни елемент, а оно представља симбол начина живота који је био у уској вези са земљом, обичајима и породицом. Кустоси су објаснили да је небројане мотике од којих је направљен 750 центиметара дуг „Пут”, аутор прикупљао 10 година.

Прохладно новембарско вече „загрејао” је чајник за шумадијски чај. Небојша Момчиловић дизајнирао је чајник чији дебели стаклени зидови чувају топлоту куване шљивовице и омогућавају безбедно руковање. Своје дело дизајнер је заштитио у Заводу за интелектуалну својину и на међународном нивоу у Женеви.

Венчанице су саме по себи интересантне, па не чуди што су и на изложби плениле пажњу. Креирала их је Хелена Клешић инспирисана мотивима из Шумадије, подручјем Смиљевац. Модели носе имена Хелениних предака по женској линији: „Беле пчеле – Вука венчаница”.

Винова лоза као симбол обиља и плодности нашла је место у мозаику Љиљане Ривић, а из Сарајева је стигао рад Љиљане Мајкић са шарама ћилима као основним елементом форме сваког модела.

Своје радове на овој изложби која ће трајати до 29. новембра представили су још и АГМ пројектни биро (архитектура), Анђелка Радојевић (мозaик), Бранкица Жиловић Шовен (таписерија), Дејан Вукелић (дизајн), Зоран Бореновић (дизајн), Јелена Јанковић (фотографија), Јелена Стокућа (костим), Јован Бабић (скулптура), Леонора Векић (текстил и савремено одевање), Наташа Бојанић (керамика) и Соња Околић Петровић (накит).