Човек који је победио ваздух

Летом изнад суботичког тркалишта пред неколико хиљада људи, Иван Сарић је 16. октобра 1910. године постао први човек с простора данашње Србије који је авионом који је сам конструисао – полетео, уздигао се на висину од тридесет метара и безбедно слетео.

„...Осећај да сам победио ваздух, да сам над највишом кућом у Суботици, да ћу временом стићи још више под облаке... то су осећаји који се не могу изразити. То само једном човек осећа у животу...”, годинама касније причао је Сарић, сећајући се овог догађаја.

Данас, 114 година касније и даље су жива сећања на овај догађај. На њега се сваке године подсећа, приређују се изложбе, трибине, предавања. Пионирски период, посебно грађа и предмети Ивана Сарића чине важан део фонда Музеја ваздухопловства и неисцрпан историјски извор за ову епоху авијације.

Реплика авиона за посетиоце музеја

Када је обележавано 50 година од лета, 1960. приређена је изложба и аеро-митинг на старом београдском аеродрому. Тада је уз Иваново присуство први пут представљена и реплика авиона „сарић број 1”. Такође, 2010. изложбом „Век авијације у Србији” Музеј ваздухопловства је јавности још једном представио дело овог великог човека, у присуству његове породице и потомака.

– Имам прилику да проучавам његов живот и дело, што је за мене посебна част, па могу да кажем да се иза омањег човека, смеђих очију и косе, крије вансеријска личност. Он је херој свог времена – каже Мирјана Новаковић Мунишевић, виши кустос Музеја ваздухопловства у Београду.

У сталној поставци овог музеја прво се уочава реплика авиона којим је први пут полетео пред публиком. Направљена је 1957. године и то уз помоћ сугестија и сећања самог Сарића.

– Експонат који, иако није у потпуности оригиналан, осликава умеће једног човека који је направио искорак у будућност. Тако на поставци можемо видети баштенску столицу у којој је летео, точкове бицикла, елису с угравираним именом и годином израде. Такође, изложени су и делови авиона „сарић број 2”, а представљена је и радионица с оригиналним алатом, столарском тезгом и другим предметима – каже наша саговорница.

Сарић је био атлетичар, рвач, мачевалац и један од оснивача фудбалског клуба у Суботици, а и других спортских друштава тог времена. С фудбалом се упознао у Бечу лета 1899. године. Одушевљен тада мало познатом игром, доноси фудбалску лопту у Суботицу и упознаје своје суграђане с новим спортом. Његовом иницијативом основан је фудбалски клуб Бачка, први у Суботици и Војводини.

Авијација је ипак била његова највећа страст. Самоук конструктор и пилот, врхунац свог плодоносног рада достиже изградњом летелица. Имао је идеју да направи и мотор који би уградио у њих.

О ваздухопловству је много више сазнао преко новинских чланака и вести из света о првим летовима пионира светске авијације. Међутим, један посебан догађај учинио је да остане опчињен. Игром судбине нашао се на правом месту у правом тренутку. Наиме, у августу 1909. године Сарић је учествовао на аутомобилској трци у Француској. На војном вежбалишту покрај Париза први пут је видео авион. Упознао је француске пионире авијације и одушевио се њиховим пројектима, а највећи утисак на њега оставио је инжењер и пилот Луј Блерио, који је те године први авионом прелетео Ламанш у свом једнокрилцу.

– Неколико дана касније већ је био у Суботици, с чврстом одлуком да направи себи авион. Купио је дрвену грађу, даске и летве од чамовине и у оближњој столарској фабрици их је изрезао на потребне димензије. Тако је већ у лето 1909. у кући породице Сарић, идеја вечитог ентузијасте почела да се остварује – каже наша саговорница.

По завршетку Првог светског рата повлачи се из ваздухопловства. Схватио је да је авион постао убојито оружје и да је невино време пионира авијације на заласку. Његово последње учешће у спортској манифестацији забележено је 1965. године када му је као најстаријем учеснику „Првог седмојулског релија” уручен пехар. Наредне године, у деведесетој години бурног живота након кратке болести умире у својој кући у Суботици, у Улици Отона Жупанчича број 24, адреса која још увек чува дух времена с почетка 20. века.

Није заборављен

Град Суботица посебно негује лик и дело Ивана Сарића. На једном од суботичких тргова постављен му је споменик с бициклом и елисом, основна школа носи његово име, као и суботички аеро-клуб. У Београду такође постоји улица с његовим именом.

– Музеј ваздухопловства у саставу Министарства одбране и Војске Србије од свог оснивања до данас јесте чувар ваздухопловног наслеђа дугог више од једног века. Богатство ваздухопловне историје огледа се у фонду Музеја, док се он сам сврстава у водеће установе овог типа у Европи – каже виши кустос Мирјана Новаковић Мунишевић.

Пилоти школовани у Француској

Већ од 1902. године Краљевина Србија школује првог балонисту, да би десет година касније, 24. децембра 1912. године основала Војно ваздухопловство, као једна од првих земаља у свету. Затим је следило и школовање првих пилота у француским авијатичарским школама који ће већ наредних година своје знање и умеће показати у балканским, а затим и у Великом рату. Таква традиција наставила се и у новоформираној Краљевини Југославији, као и у послератној Југославији и одржала се до данас.

Пионирска постава

Многи млади људи у то доба били су заљубљеници у летење, читали су, писали, пратили штампу и токове у свету. Правили су макете, моделе, а неки од њих успешне конструкције које су и летеле. Један од најпознатијих био је Едвард Русјан, конструктор и пилот и један од најзначајнијих југословенских пионира ваздухопловства. Панчевачки лекар Владимир Алексић правио је макете и моделе. Идеју да једрилицу преради у авион није реализовао услед преране смрти. Језгро београдских авијатичара почетком 20. века чинили су Александар и Јовица Дероко, Ђорђе и Душан Рош, Љубиша Глишић и Страхиња Бан Нушић.

Прва Сарићева љубав бицикли и аутомобили

Мирјана Новаковић Мунишевић подсећа да јунак наше приче као младић улази прво у свет бициклизма 1891. године. Овај спорт постаје његова дугогодишња страст. Као бициклиста побеђивао је на тркама у Мађарској, Аустрији, а 1900. године постао је првак Србије. Победничким медаљама окитио га је лично краљ Александар Обреновић.

Бициклизам је заменио мотоциклизмом и аутомобилизмом. Чак је 1905. године од старих делова направио аутомобил, оставивши своје суграђане у чуду. Сарићева супруга Ирена била је једна од првих жена с ових простора која је возила аутомобил.

Из наше архиве