Место сусрета, укусног залогаја и боемских легенди

Стара кафана „Шуматовац” на Тргу Политике, до данас, за разлику од многих, после више од века историје и промене власника, није затворила своја врата. Данас ресторан, са чувеном баштом под липама, на истом месту, сведочанство је не само значајних догађања и њихових актера, већ пре свега духа Београда.

„Шуматовац” је добио назив по истоименом узвишењу код Алексинца, где је отоманска војска доживела тежак пораз 1876. године.  Први пут се под тим именом кафана  помиње 1906. када су, убрзо након оснивања „Политике” 1904. најчешћи гости били управо новинари нашег листа, а после две деценије заједно са репортерима „Радио Београда”, основаног преко пута пре сто година. Убрзо постаје и стециште глумаца, књижевника, спортиста и свих боема. У кругу са кафанама „Под липом” и „Грмеч” чинила је, по новинским написима, чувени и још упамћени „Бермудски троугао” београдске кафанске боемије двадесетог века. Бризле и кувано вине били су, уз све сусрете и речи, незаобилазни.

Иако је на кратко мењала седиште, када је привремено била премештена у Поенкареову улицу, кафана никада није престајала да буде састајалиште познатих из света политике, новинарства, музике и других уметности. Они су овде, осим што би били виђени и што су могли да се виде са значајним људима, размењивали информације, али и трачеве и туре пића. Тешко је издвојити једну из мора анегдота које се из „Шуматовца” памте, али једна од њих је и да је наша екипа тадашње „Београдске хронике” у истој кафани, деведесетих година прошлог века, организовала састанак са непознатим продуцентима који су непрестано у нашим новинама давали оглас о наводном „брзом снимању хита” за младе звезде тадашње фолк естраде у успону. Колега и ја, преобучени у гардеробу осталих чланова редакције и нашминкани као певач и певачица за сценски наступ, претварали смо се да да жарко желимо да снимимо дует и постанемо познати, а не би ли видели и написали у том мутном времену о каквој превари је реч. Све је сјајно за столом текло, док нас чувени Мића конобар није препознао и срдачно нас поздравио као новинаре из комшилука ...

И данас, у башти познатог ресторана често могу да се виде и пронађу новинари „Политике” после радног времена, али и њихови саговорници из разних сфера, као и колеге са телевизија и радија. Многе јубиларне прославе „Политикиних” издања овде су одржане и памте се.

Два друга „Шуматовца”, на Чубури и на Чукарици, остала су неупамћена. Између два рата, у „Шуматовцу” на новинарском тргу су се састајали познати коцкари, међу којима је био и отпуштени поштански службеник, познати коцкар Јован Холец. Нова зграда је подигнута 1923. године, када власник постаје Милан Шрајер. Осим њега, међу познатом београдском господом и кафеџијама, власници су били и Стојан Миленковић, Тома Тодоровић, Добривоје Милетић и Рихард Фрелих. Последњи предратни власник 1941. био је  Настас Поповић.

Као и многе познате градске кафане, у новија времена ова је припадала Угоститељском предузећу „Три грозда” и као и многе је после приватизације мењала закупце. Због дугова је била предмет судова и спорова између закупаца и општине Стари град, тако да је чак  2013. затворена на две године. Недавно је била чак и пицерија.

Да „Шуматовцу” врати место које му припада у овом граду, са имиџом познатог ресторана и састајалишта младих и успешних људи, као и „дома” верних старих познавалаца градских прича – жели нови управник ресторана, савремени менаџер Немања Ђековић. Са осамнаест година искуства у ресторанима, од „Три шешира” до најпосећенијих у нововременом тржном центру „Галерија”, одлучио се за подухват да кафани с почетка прошлог века врати место једне од најпознатијих и најпосећенијих у граду, како с еланом прича.

За почетак је уклонио трагове пицерије, као и галерију насталу у нова времена на коју би се попели увек они који нису желели да буду виђени са улице. „Желим да направим прегледан ресторан чији гости желе да гледају дрвеће и оне који под њим пролазе, као и да долазећи могу да виде ко све ту седи. Састајалиште познатих и људи који овде долазе пре свега због тог места и због оних са којима ту могу да се планирано или неочекивано сретну. Настојаћемо да, сада поново  светлу салу високих зидова, још проширимо, како би и сви гости унутра имали осећај да седе у башти. Да то буде место разговора, пословних договора, али и добре старе кухиње. Традицију Шуматовца очуваћемо кроз стару српску кухињу коју смо овде вратили”, каже Ђековић.

Како нам је кувар Дарко Марковић казао износећи младо прасеће печење са хрскавом корицом из форуне, са жара од пања буковог дрвета  – сви стари домаћи специјалитети овде се враћају на јеловник, али са примесом модерног кулинарства. „То значи да су поред прасеће бајадере, како се зове порција прасетине у верзији популарног новог рецепта, на листи  и дуван чварци, лесковачки уштипак, пилећи попеци у кајмак сосу, колач с маком и бели мрс то јест разне врсте домаћих сирева међу којима је гриловани мирочки шкрипавац, али поред свега тога и  – поховане буковаче, пилетина пармиђано или са пармезаном, ћуретина на медитерански начин и друга модернија јела”, како прича.

Са тимом од 37 запослених угоститеља који се тренутно с ентузијазмом труде да покажу шта умеју, „Шуматовац” је започео нову епоху, чији ћемо сведоци и критичари, опет, и ми сами бити.  Најављују и реновирање култне баште. У кафани смо у петак увече међу гостима затекли углавном младе људе који су, са музиком давно познатих поп хитова и фотографијама старог Београда у позадини, били расположени да се, без много приче и изјава, фотографишу за новине.