Mesto susreta, ukusnog zalogaja i boemskih legendi

Stara kafana „Šumatovac” na Trgu Politike, do danas, za razliku od mnogih, posle više od veka istorije i promene vlasnika, nije zatvorila svoja vrata. Danas restoran, sa čuvenom baštom pod lipama, na istom mestu, svedočanstvo je ne samo značajnih događanja i njihovih aktera, već pre svega duha Beograda.

„Šumatovac” je dobio naziv po istoimenom uzvišenju kod Aleksinca, gde je otomanska vojska doživela težak poraz 1876. godine.  Prvi put se pod tim imenom kafana  pominje 1906. kada su, ubrzo nakon osnivanja „Politike” 1904. najčešći gosti bili upravo novinari našeg lista, a posle dve decenije zajedno sa reporterima „Radio Beograda”, osnovanog preko puta pre sto godina. Ubrzo postaje i stecište glumaca, književnika, sportista i svih boema. U krugu sa kafanama „Pod lipom” i „Grmeč” činila je, po novinskim napisima, čuveni i još upamćeni „Bermudski trougao” beogradske kafanske boemije dvadesetog veka. Brizle i kuvano vine bili su, uz sve susrete i reči, nezaobilazni.

Iako je na kratko menjala sedište, kada je privremeno bila premeštena u Poenkareovu ulicu, kafana nikada nije prestajala da bude sastajalište poznatih iz sveta politike, novinarstva, muzike i drugih umetnosti. Oni su ovde, osim što bi bili viđeni i što su mogli da se vide sa značajnim ljudima, razmenjivali informacije, ali i tračeve i ture pića. Teško je izdvojiti jednu iz mora anegdota koje se iz „Šumatovca” pamte, ali jedna od njih je i da je naša ekipa tadašnje „Beogradske hronike” u istoj kafani, devedesetih godina prošlog veka, organizovala sastanak sa nepoznatim producentima koji su neprestano u našim novinama davali oglas o navodnom „brzom snimanju hita” za mlade zvezde tadašnje folk estrade u usponu. Kolega i ja, preobučeni u garderobu ostalih članova redakcije i našminkani kao pevač i pevačica za scenski nastup, pretvarali smo se da da žarko želimo da snimimo duet i postanemo poznati, a ne bi li videli i napisali u tom mutnom vremenu o kakvoj prevari je reč. Sve je sjajno za stolom teklo, dok nas čuveni Mića konobar nije prepoznao i srdačno nas pozdravio kao novinare iz komšiluka ...

I danas, u bašti poznatog restorana često mogu da se vide i pronađu novinari „Politike” posle radnog vremena, ali i njihovi sagovornici iz raznih sfera, kao i kolege sa televizija i radija. Mnoge jubilarne proslave „Politikinih” izdanja ovde su održane i pamte se.

Dva druga „Šumatovca”, na Čuburi i na Čukarici, ostala su neupamćena. Između dva rata, u „Šumatovcu” na novinarskom trgu su se sastajali poznati kockari, među kojima je bio i otpušteni poštanski službenik, poznati kockar Jovan Holec. Nova zgrada je podignuta 1923. godine, kada vlasnik postaje Milan Šrajer. Osim njega, među poznatom beogradskom gospodom i kafedžijama, vlasnici su bili i Stojan Milenković, Toma Todorović, Dobrivoje Miletić i Rihard Frelih. Poslednji predratni vlasnik 1941. bio je  Nastas Popović.

Kao i mnoge poznate gradske kafane, u novija vremena ova je pripadala Ugostiteljskom preduzeću „Tri grozda” i kao i mnoge je posle privatizacije menjala zakupce. Zbog dugova je bila predmet sudova i sporova između zakupaca i opštine Stari grad, tako da je čak  2013. zatvorena na dve godine. Nedavno je bila čak i picerija.

Da „Šumatovcu” vrati mesto koje mu pripada u ovom gradu, sa imidžom poznatog restorana i sastajališta mladih i uspešnih ljudi, kao i „doma” vernih starih poznavalaca gradskih priča – želi novi upravnik restorana, savremeni menadžer Nemanja Đeković. Sa osamnaest godina iskustva u restoranima, od „Tri šešira” do najposećenijih u novovremenom tržnom centru „Galerija”, odlučio se za poduhvat da kafani s početka prošlog veka vrati mesto jedne od najpoznatijih i najposećenijih u gradu, kako s elanom priča.

Za početak je uklonio tragove picerije, kao i galeriju nastalu u nova vremena na koju bi se popeli uvek oni koji nisu želeli da budu viđeni sa ulice. „Želim da napravim pregledan restoran čiji gosti žele da gledaju drveće i one koji pod njim prolaze, kao i da dolazeći mogu da vide ko sve tu sedi. Sastajalište poznatih i ljudi koji ovde dolaze pre svega zbog tog mesta i zbog onih sa kojima tu mogu da se planirano ili neočekivano sretnu. Nastojaćemo da, sada ponovo  svetlu salu visokih zidova, još proširimo, kako bi i svi gosti unutra imali osećaj da sede u bašti. Da to bude mesto razgovora, poslovnih dogovora, ali i dobre stare kuhinje. Tradiciju Šumatovca očuvaćemo kroz staru srpsku kuhinju koju smo ovde vratili”, kaže Đeković.

Kako nam je kuvar Darko Marković kazao iznoseći mlado praseće pečenje sa hrskavom koricom iz forune, sa žara od panja bukovog drveta  – svi stari domaći specijaliteti ovde se vraćaju na jelovnik, ali sa primesom modernog kulinarstva. „To znači da su pored praseće bajadere, kako se zove porcija prasetine u verziji popularnog novog recepta, na listi  i duvan čvarci, leskovački uštipak, pileći popeci u kajmak sosu, kolač s makom i beli mrs to jest razne vrste domaćih sireva među kojima je grilovani miročki škripavac, ali pored svega toga i  – pohovane bukovače, piletina parmiđano ili sa parmezanom, ćuretina na mediteranski način i druga modernija jela”, kako priča.

Sa timom od 37 zaposlenih ugostitelja koji se trenutno s entuzijazmom trude da pokažu šta umeju, „Šumatovac” je započeo novu epohu, čiji ćemo svedoci i kritičari, opet, i mi sami biti.  Najavljuju i renoviranje kultne bašte. U kafani smo u petak uveče među gostima zatekli uglavnom mlade ljude koji su, sa muzikom davno poznatih pop hitova i fotografijama starog Beograda u pozadini, bili raspoloženi da se, bez mnogo priče i izjava, fotografišu za novine.