Рана стерилизација мачића
Заблуда је да куја или мачка треба макар једном да се окоте из здравствених разлога, а тек онда да се стерилишу
Код нас је доста раширено уверење да куја или мачка треба макар једном да се окоте из здравствених разлога, а тек онда да се стерилишу. Ветеринарска струка сматра да је то заблуда и да се стерилизација може обавити пре првог терања, са четири до шест месеци.
Најновија научна открића у свету показала су да се маче може стерилисати већ с два месеца. Ова пракса се већ спроводи, а да је тако могли су да се увере и наши представници на недавном саветовању о удомљавању мачака на британској академији „Батерси” у Лондону, једној од водећих институција у области заштите животиња.
– Што се пре изврши стерилизација, мачке ће бити здравије. Много је боље одмах зауставити развој репродуктивног система. Организам се прилагоди, боље развија и поспешује правилан раст осталих органа у организму – каже Александар Гаврић, председник домаћег рехабилитационог центра за животиње „Aнимал рескју Србија”.
Бројне су предности стерилизације мачака: животиња неће обележавати територију урином, мање ће одлазити од куће, смањује се ризик од страдања у саобраћају и туче с другима. Смањен је и ризик од разних болести.
У свету постоје бројне организације за заштиту и удомљавање животиња, а једна од познатих је управо академија „Батерси”, која постоји 164 године, седиште им је близу Бакингемске палате и имају 500 запослених на неколико локација у главном граду Енглеске. Њихов рад подржавају бројни донатори, а неретко богати љубитељи животиња завештавају им своја имања и виле. Животиње које су овде удомљене живе у добрим условима. Боксови су пространи, у стаклу, с клима-уређајима, а један запослени брине се о максимално десет животиња. Њихово искуство је од великог значаја за активисте који из целог света долазе овамо на обуку и размену информација, како би унапредили стандарде неге и у својим домаћим центрима, преноси своја искуства наш саговорник.
Када се говори о удомљавању, углавном се више мисли на псе, али и мачке су такође угрожена врста. Сматра се да их има три до четири пута више незбринутих него паса, али су мање видљиве, јер се крију и по таванима, крововима, дрвећу... Познато је и да се мачка лакше снађе у дивљини, лови глодаре и голубове, добар је регулатор штеточина, али лови и неке нама омиљене птице као што су врапци.
– Нови власници се радије одлучују да мачку удоме с улице него из наше организације јер код нас морају да потпишу уговор о одговорном власништву. У Лондону смо имали прилике да се уверимо да тамо и нема паса и мачака луталица. Сви су збринути у домовима и азилима, јер због правовремене стерилизације нема неконтролисаног размножавања. Због тога се у Британији даје новац да би се усвојила мачка јер је потражња већа од понуде – каже Гаврић.
У Британији се користи и термин радне мачке, за оне које не воле контакт с човеком, и такве се удомљавају на фармама где има доста глодара, као што је то случај и код нас на сеоским имањима где ове животиње обављају врло корисне функције. Понекад се у великом броју могу наћи и код неких љубитеља животиња који воле да их пасионирано удомљавају.
Међутим, упозорава наш саговорник, понекад се с тим и претера па неко удоми и више мачака него што може о њима да се брине и да их исхрани, што је још једна грешка.
– У Србији је велики проблем напуштених животиња, посебно мачака. Ми немамо довољно развијену културу одговорног власништва. Искуство које смо понели из Лондона значајно ће нам помоћи да унапредимо рад на терену – верује Гаврић.
Границе у игри се уче од мачке
Разлика у карактеру и психологији код мачака и паса огледа се и у њиховом различитом односу према деци. Пси су по природи толерантнији и спремнији су да трпе чак и ако их дете повлачи за реп или уво.
– Мачке су идеалне за васпитање деце јер не дозвољавају да их деца малтретирају као псе. Мачка ће узвратити истом мером, научити их да постоје границе у игри и да не смеју да малтретирају животиње. Тако се и дете боље социјализује и научи емпатији према кућним љубимцима – каже Гаврић.
