Носимо добре вести
Чачанин Дарко Петровић основао је лист особа с инвалидитетом. Он је и на челу предузећа за рехабилитацију и запошљавање инвалида које се бави сакупљањем одбачених компјутера, телефона, ТВ апарата...
Чачанина Дарка Петровића запазили смо на штанду Сајма за енергетику и екологију по томе што је с осмехом на лицу у руци држао часопис који промовише „зелене” програме. Нисмо ни приметили одмах да другу руку нема.
Чим смо пришли, питајући га по чему се штанд Чачка истиче међу предлагачима решења на пољу животне средине, предусретљиво је објаснио да је недавно у том граду основао предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа с инвалидитетом, које са бави сакупљањем електронског отпада.
Новине које је држао у руци, а зову се „Носимо добре вести”, основао је као лист особа с инвалидитетом Моравичког округа.
„Пет младих који имају инвалидност, као и ја, одабрао сам на конкурсу у сарадњи с Министарством животне средине и градом Чачком како би их запослио. Одлучили смо се за оснивање предузећа које сакупља електронски отпад из домаћинстава или из мањих индустријских комплекса и транспортује га ка рециклажним центрима.”
Одбачена електроника најчешће заврши у контејнерима, помешана с осталим отпадом. По Дарковом програму, она се одваја из њега и шаље на прераду. Уколико неки уређаји, као мобилни телефони и кућишта за рачунаре, не могу да се рециклирају код нас, шаљу се у Кину и друге земље где постоје прерађивачке машине за њих.
Не само да се на тај начин готово стопроцентно искористи одбачено, већ се смањује посао јавних комуналних предузећа.
А надасве, како каже Дарко, особе из његовог тима, које су се до јуче осећале бескорисним, помажу себи. Од новца добијеног од сакупљања отпада, иако свега четири месеца раде, већ почињу да улажу у нове програме, а идеје се нижу. Велики им је подстицај и то што су схватили колико за њих има посла, јер је цела Србија затрпана електронским отпадом, а сада своје суграђане у Моравичком округу учи и како да га се реше. Планирају разне едукативне еколошке активности у школама и вртићима – да подстакну и најмлађе на неопходно сакупљање отпада у будућности која нам предстоји.
„Имамо подршку града који нам је омогућио да имамо своје просторије, али и комуналних предузећа, како из Чачка, тако и из оближњих Лучана и Горњег Милановца, којима олакшавамо посао.”
Како каже, искуство га је научило да се бори упорније него што многи морају. Тек када га је снашла несрећа у којој га је повредио лифт, схватио је колико је особама с инвалидитетом тешко у друштву. Прича како се много пута, иако је тада радио у Фонду здравственог осигурања, сударио с бирократским системом, јер због инвалидности је увек морао да има – папир више.
„Сећам се позива за војску који сам после тог догађаја добио. Иако су подаци о инвалидности заведени, морао сам да идем да објашњавам зашто не могу да се одазовем, али доктору није било довољно што ме је видео, већ је тражио посебну потврду и процедуру за ослобађање од служења војске. Због голготе коју сам неретко пролазио, научио сам да препознам проблем и увидим да је данас многима тешко да нађу посао, а камоли ако имају било коју инвалидност”, наводи наш саговорник.
Зато је и одлучио да финансира и оснује фирму која ће помоћи једном броју младих с овим тешкоћама, да створи неки систем који је за њих функционалан.
„Ове младе људе учим да могу много више него што окружење од њих очекује. За пример, често када одвозимо отпад, сам седнем у кола и возим”, прича Дарко.
Признаје да му је помогло и то што је по образовању економиста и поручује: „Мој предузетнички дух је увек у мени био спакован.”
