Трагичан крај проналазача дизел мотора
Многи европски инжењери су у својим чланцима почели да оспоравају Дизелов допринос, посебно чињеницу да се мотор назива по њему, јер су сматрали да између његовог пројекта и реалне машине постоји велика разлика
Више од једног века дизел мотори покрећу аутомобиле, камионе, бродове, локомотиве, тенкове, тракторе, грађевинске и друге машине захваљујући сјајном немачком инжењеру Рудолфу Дизелу, проналазачу ових мотора. Рудолф Дизел је рођен у Паризу 1858. године као друго дете Немца Теодора Дизела, школованог књиговесца, који је напустио родни Аугсбург у Баварској и преселио се у Париз, где се оженио Парижанком немачког порекла. Рудолф је детињство провео у Француској, највише у Паризу. После избијања Француско-пруског рата, породица Дизел је била принуђена да напусти Француску и пресели се у Лондон. Дванаестогодишњег Рудолфа родитељи су упутили у Аугсбург да живи код рођака да би течно савладао немачки језик и похађао најпре трговачку, а затим индустријску школу, које је завршио са најбољим успехом. Од малих ногу био је фасциниран техничким уређајима и већ са четрнаест година Рудолф је написао писмо родитељима и изразио жељу да буде инжењер. Та жеља је почела да се остварује уписом у Политехничку школу (данашњи Технички универзитет) у Минхену, где су се и његови родитељи доселили. Његов бриљантан успех једно време био је прекинут због болести – трбушног тифуса, потом и праксе у фабрици машина браће Сулцер у Швајцарској. Ипак, студије је завршио као најбољи студент у историји те школе. Краће време радио је у фабрици расхладних система проф. Карла Линдеа, пионира у области расхладне технике. Још у току студија Дизел се, увидевши њихове недостатке, заинтересовао за парне машине. Желео је да направи погонску машину са много већом ефикасношћу засновану на идеалној топлотној машини према теорији француског термодинамичара Сади Карноа. У глави младог студента технике родила се оригинална идеја о начину функционисања будућег мотора. Поента је била у самоупаљењу горива у компримованом ваздуху. Наиме, уместо смеше горива и ваздуха у мотору се сабија само ваздух и у тако компримовани ваздух високе температуре убризгава гориво које сагорева при приближно константном притиску. Али од блиставе идеје до коначног производа био је необично дуг и тежак пут. У рукама механичара био је само изум са нејасним детаљима, процесом рада и поузданошћу мотора. Прототип је направљен у Аугсбуршкој фабрици 1897. године. Међутим, током рада мотора кварови су се ређали један за другим. Са немачком педантношћу механичари су отклањали кварове, замењивали материјале, побољшавали конструкцију. Новонастали мотор је тврдоглаво одбијао да заживи. Инжењерима и механичарима фабрике убрзо је постало јасно да je за нормалан рад мотора неопходна прецизност у изради, до тада непозната у машинству. И Рудолф Дизел је невољно признао да је конструкција рационалног мотора, коју је тако лепо замислио, неостварива! Инжењери и механичари у целом свету су се борили да оживе мотор од кога је и сам проналазач већ одустао. Такву ситуацију су одушевљено дочекали конкуренти – произвођачи парних машина – који су покренули кампању у новинским чланцима доказујући да је идеја Рудолфа Дизела утопијска, а сам Дизел велики авантуриста. У прилог им је ишла и лабораторијска несрећа при којој је Дизелу оштећен вид. Произвођачи су чак тужили Дизела за превару и пословно непоштење. И као бизнисмену, Дизелу је посао кренуо лоше, јер се богатство остварено добијеним патентима истопило.
Оспоравање колега
После две године упорног рада инжењери и механичари у Аугсбургу су спасили мотор и мотор је прорадио у корист развоја немачке индустрије. На светској изложби у Паризу 1900. године Дизелов мотор је награђен наградом „Гран при”. Истовремено, у многим земљама, посебно у Америци, почели су да се производе дизел мотори са различитим конструкционим побољшањима, често различити од свог прототипа, са великом применом у области транспорта, енергетике, индустрије. Њихова ефикасност у поређењу са парним машинама била је неупоредиво већа, а посебна предност је била, према замисли Дизела, што су могли да користе и уље биљног порекла.
У наредном периоду ови мотори су почели да се уводе у производњу, а њихов идејни творац је постао почасни гост разних изложби и научних скупова на којима је излагао њихову предност и перспективу. Убудуће, његово име је постало синоним за ову врсту мотора, за гориво које користи и термодинамички циклус по коме мотор ради. Минхенска виша техничка школа додељује му почасну научну титулу „доктор инжењер”, уз образложење пуно највећих похвала. Дизел путује у Америку и промовише свој мотор, упознаје Едисона и с њим размењује иноваторска искуства. Био је то успешан и леп период његовог живота, али кратак.
Многи европски инжењери су у својим чланцима почели да оспоравају његов допринос, посебно чињеницу да се мотор назива по њему, јер су сматрали да између његовог пројекта и реалне машине постоји велика разлика. Проналазач упада у озбиљну депресију, има утисак да свет инжењера из зависти хоће да упрља његово име и дело. Накратко се понадао у нови инжењерски подухват – производњу лаких дизел мотора за погон камиона. Али према његовом нацрту произведени мотори су били гломазни и спори, што је захтевало темељну корекцију пројекта. Дизел више није имао снаге да то исправи. Оснива своју фабрику, улаже сав новац, али се то завршава потпуним неуспехом. Желећи да се сакрије од подсмеха немачких колега, Дизел непрекидно путује. Нека мистериозна сила га је непрестано гурала из једног места у друго. Његов космополитизам, који је резултат познавања многих језика и честе промене земље пребивалишта, утицао је да се у свим земљама осећа као гост. Постаје „становник пута” и само током дугог путовања успева да задржи душевни мир.
Новембра 1912. године у Берлину Дизел је реномираним инжењерима и научницима реферисао о дизел моторима. Испричао је познату причу коју су слушаоци знали напамет. Присутни су немо и смркнутих лица слушали Дизела, што је посебно тешко пало проналазачу навикнутом на раније бурне аплаузе и почасна гостовања на разним конференцијама. А онда су се огласили познати професори потенцирајући да је Дизел дао само смелу идеју, чију су имплементацију спровели други инжењери. После ове критике, Дизел је упао у нову депресију, несаницу и главобољу. Био је потпуно исцрпљен физички и ментално. Када се појавила књига проф. Лудерса „Мит о Дизелу”, у којој се закључује да Дизел није ништа измислио, јер произведени мотор не одговара полазним Дизеловим идејама, то је педесетпетогодишњег проналазача коначно дотукло. Поново је утеху и душевни мир потражио у путовању.
Мистериозна смрт
Септембра 1913. године некадашњи славни проналазач укрцао се на пароброд „Дрезден” и отпловио из Белгије према Енглеској да би присуствовао састанку у компанији за производњу дизел мотора. У поноћ су га пријатељи испратили до кабине, пожелели му добар сан и разишли се. Ујутру су дуго чекали да се инжењер појави на доручку, али њега није било. Затим су узбуњени сапутници отишли у Дизелову кабину. Отворили су откључана врата и установили да кревет није коришћен и да су ствари на својим местима, педантно сложене. Дуга потрага на броду није дала резултат. Чувени проналазач дизел мотора је мистериозно нестао. Све је указивало да је очајни Дизел, потиштен животним неуспесима, у стању депресије и јаког емотивног узбуђења, скочио са палубе у море, мада су кружиле приче и о његовом убиству због различитих мотива. Та мистерија никада није решена. Две недеље касније, посада једног холандског рибарског брода открила је тело човека које је плутало по мору. Морнари су од покојника извукли личне ствари, на основу којих је касније Дизелов син утврдио да су припадале његовом оцу. Тело је остало у мору! Тако је трагично завршио животни пут проналазач, чије име је заувек ушло у историју машиноградње.
Рудолф Дизел је био врстан термоинжењер, а такође лингвиста и социолог, открио је нову фазу у развоју мотора, дао је инжењерима оригиналну идеју за унапређење топлотних мотора. Много година након његове смрти, инжењери су његов изум постепено довели до техничког савршенства, а дизел мотори због својих евидентних предности постали су окосница многих привредних грана. Данас, уз све предности и савршености ових мотора, сведоци смо њихове смањене производње због „зелене транзиције” кроз коју читав свет пролази у покушају да се очува природа и клима.
