Железничка станица „Нови Сад”

Слика Без назива – Железничка станица „Нови Сад” ауторке Љиљане Шуњеварић настала је 2021. године у оквиру серије слика Станице непосредно пре реконструкције железничке станице у Новом Саду. Представљена је на ауторкиној изложби у Салону Музеја савремене уметности у Београду 2021. године, а кустоскиња изложбе тим поводом била је Уна Поповић. На овој изложби представљени су призори монументалних холова међународних аеродрома „Шарл де Гол” у Паризу, „Џон Ф. Кенеди” у Њујорку и „Нарита” у близини Токија. Ентеријери железничке станице у Новом Саду, напуштен тржни центар у Калифорнији као и унутрашњост Храма Христа Спаса у Приштини, који до данас није завршен.

„Стицај околности је био такав да је пар година истраживања теме Станице сасвим неочекивано ушло у фазу светске пандемије 2020. године и ове тада нове околности омогућиле су ми да на још једном значајном нивоу истражујем и тумачим питање сеоба и других врста миграцијских кретања. Станице су у том смислу постале не само означитељи кретања већ, на један веома драстичан начин, места неизвесних заустављања, административних забрана и готово бескрајних онеспокојавајућих чекања. Ова изненадна пандемијска ситуација пореметила је и мој однос према начинима на које треба представљати људе у новим призорима: уместо огромних гужви у аеродромским зградама, мој фокус се пребацује на мање групе људи у лаганом и често хаотичном кретању или најпре у мировању и често веома мучном ишчекивању. Тада, 2021. године, а и данас, 2024, слика Без назива – Железничка станица „Нови Сад” добила је на додатној актуелности са алузијом на свет који се изненада зауставио”, каже Љиљана Шуњеварић.