У обилазак Србије касом
Јахање на планинама, око језера и река нова је атракција која се туристима нуди на Тари, Власинском језеру или Фрушкој гори
Природне лепоте, планински врхови, видиковци, па чак и вулкани, остаци градова изгорелих од ужарене лаве, све се то налази у светским туристичким проспектима у понуди, али је занимљив начин на који је организован обилазак. Уз пешачке туре, планинарење и вожњу џиповима у понуди је јахање коња као један од атрактивних начина да се ужива у природи и упознају чари непознатих предела. Ако смо туристе већ виђали на слоновима, зар није логичније да их видимо и на коњима?
Једно до најпознатијих европских дестинација је обилазак Помпеје и Везува, а тура обухвата истраживање рушевина уништеног града, и све то на коњу, уз искусног водича.
На сличне излете позивају и на другом крају света, у Индонезији: планина Батур обилази се на коњу у лаганој шетњи или касу. Наравно, само за обучене јахаче, који су прошли школе јахања, док се остали морају задовољити узимањем часова у клупским мањежима.
И у Србији јахање на планинама и у природи, око језера и река, све је популарније. У пограничном подручју према Бугарској, у селу Драјинци на Власинском језеру налази се одгајивачница коња где се организује и школа јахања. Теренско јахање је авантура за туристе на Фрушкој гори и за децу и одрасле, јахаче и оне који ће то тек постати, како гласи једна од реклама.
Многи су овог лета похитали на Тару да пронађу мир и одморе се у зеленилу, уживају у погледу с бројних видиковаца, обиђу манастире. Неки су се вратили заљубљени у коње, јер су на одмору имали прилику да се нађу у седлу и тако савладавају раздаљине по ливадама и пашњацима уживајући у околном крајолику.
На Тари постоје два коњичка клуба, „Гром” и „Дора” који у понуди имају и школу јахања, али и теренско јахање с водичем.
– Наш клуб је одличан избор уколико желите да упознате на узбудљив и леп начин природна богатства Таре из другачијег угла. У школи јахања туристи прво стичу вештину и основна знања неопходна за теренско јахање. Онда могу самостално да управљају коњем, у касу и галопу, у зависности од броја година и физичких способности јахача – каже Стефан Зарић, власник клуба „Гром”.
Он је ову вештину савладао као дечак у клубу „Дора”, а пре пет година основао и свој сопствени. Посетиоци на Тари имају на избору петнаестак–двадесет коња на дан, али интересовање је такво да се чека на ред и заказује.
Клубови нуде и одлазак и посету бројним видиковцима на Тари.
Стефан у свом власништву има десетак коња англо-арапске пасмине од којих је осам тренутно на располагању туристима. За почетнике је предвиђена лагана шетња у групи, а у понуди су најчешће туре од сат времена и обилазак видиковаца Врановина и Њесково, као и језера Јаровац, док дуже туре обухватају пределе Соколарица, Рачанске Шљивовице, и Добро поље. Стазе су лагане за кретњу, травнате и равне, без тврдог асфалта и камена.
Пионир планинског коњарства у западној Србији је професор математике Душан Миловановић, власник клуба „Дора”. Основан је на манастирском имању Рача и први је клуб у западној Србији у којем јахање уче деца али и одрасли.
Десет часова у мањежу
Почетна обука састоји се од десет часова у мањежу. Ту се науче основна правила, да се коњ отимари, оседла, управља њиме у ходу...
Када се савлада ход, прелази се на кас, такозвано енглезирање, а за храбрије и галоп. Подразумева се и одговарајућа опрема, пре свега заштитна кацига, прслук и рукавице. Шетње у природи коштају од две до три хиљаде динара зависно од трајања.
