Електрични аутомобили нису еколошки прихватљиви као што се мисли
Електрични аутомобили, без сумње, имају потенцијал да смање емисију гасова стаклене баште. Треба, међутим, узети у обзир цео животни циклус електричних возила како бисмо разумели њихов стварни утицај на околину.
Производња и употреба свих врста возила и горива има еколошке трошкове. Велике количине сирових минерала и других материјала морају да се ваде из земље, произведу и транспортују широм света да би се направила каросерија аутомобила, мотори, батерије и друге компоненте. Тада возила морају да раде - или на горива као што су бензин или дизел, која, такође, треба да се ваде из земље, рафинишу, производе и дистрибуирају, или на електричну енергију која се производи из фосилних горива, нуклеарне енергије или обновљивих извора. А када возила више не раде, материјале треба рециклирати или одложити.
У свакој од ових фаза, возила су одговорна за производњу гасова који задржавају топлоту, познатих као „гасови стаклене баште”, а који доприносе климатским променама.
Емисије угљен-диоксида
Укупне емисије током животног века возила се називају „емисије од колевке до гроба”. Саобраћајни сектор је имао највећи удео у емисији гасова стаклене баште у САД 2021. године, према америчкој Агенцији за заштиту животне средине, пише FactCheck.
Већина ових емисија су емисије угљен-диоксида које потичу од сагоревања фосилних горива у конвенционалним бензинским или дизел возилима. Лаки камиони, као што су теренци, мали камиони и миниванови, највише су допринели емисијама у сектору (37 одсто), док су путнички аутомобили учествовали са 23 одсто. Ове емисије ће морати да буду готово елиминисане, да би се постигао амбициозни климатски циљ нулте емисије гасова стаклене баште до 2050. године, који је поставила администрација америчког председника Џозефа Бајдена.
Електрична возила могу да играју важну улогу у постизању тог циља. Тренутно је њихова израда интензивнија и скупља од производње конвенционалног аутомобила – углавном због енергије потребне за прављење батерије.
Ипак, студије показују да, чак и узимајући у обзир те емисије током њиховог целог животног циклуса, електрична возила мање доприносе емисијама гасова стаклене баште него аутомобили на бензин и дизел. То је зато што када стигну на путеве, емисије повезане са њиховим радом су много ниже у односу на аутомобиле на бензин.
Две године вожње поништавају штете производње
„Електрична возила су боља за животну средину. Тачка“, каже Остин Браун, директор Канцеларије за технологије возила при Министарству енергетике САД.
„Испод тога има тона сложености, али… у свакој метрици коју користимо за мерење утицаја на животну средину, коју знамо како да заиста квантификујемо, електрична возила су сада боља за животну средину и наставиће да се побољшавају”.
Џерод Си Кели, главни аналитичар енергетског система у Аргонској националној лабораторији DOE, коаутор је студије из 2023. која је анализирала емисије гасова стаклене баште „од колевке до гроба” и економске трошкове електричних и конвенционалних аутомобила. Кели каже да је студија открила да би у садашњим условима, електричном аутомобилу било потребно 19.500 миља или мање од две године типичне вожње у САД, да врати повећану емисију из производног процеса и да се исплати у поређењу са аутомобилом на бензин.
Батерије штете околини
Иако се електрична возила промовишу као еколошки прихватљива алтернатива возилима на фосилна горива, постоји неколико разлога због којих њихова производња и употреба може да штети околини.
Један од највећих проблема са електричним аутомобилима је производња батерија за њих.
Литијум-јонске батерије, које се најчешће користе, захтевају вађење руда ретких метала попут литијума, кобалта и никла. Овај процес може да буде изузетно штетан за околину, јер укључује велике количине воде и енергије, а може да доведе до загађења тла и воде.
Иако електрични аутомобили не емитују штетне гасове током вожње, њихова производња је врло енергетски интензивна, истиче FactCheck.
Сама производња електричног аутомобила може генерисати више угљен-диоксида него производња конвенционалног аутомобила, због сложености и ресурса потребних за израду батерија.
У многим деловима света, такође, електрична енергија која се користи за пуњење електричних аутомобила долази из необновљивих извора, попут угља и природног гаса. То значи да, иако сами аутомобили не емитују CO2, емисије се и даље стварају у електранама.
Гаранција за батерије
Батерије електричних аутомобила имају ограничен век трајања и морају да се замене након одређеног броја година или километара. Осим што је скупа, замена батерија ствара и додатни отпад који је тешко рециклирати.
Многи материјали који се користе у батеријама се тешко рециклирају, што опет, може да доведе до повећања отпада и додатног загађења.
Многи произвођачи електричних возила дају гаранцију да ће батерија задржати 70 одсто свог капацитета осам година или 100.000 миља, шта год наступи прво. Та минимална гаранција ће ускоро бити потребна у Калифорнији, почевши од модела возила из 2026. године, а можда ће постати потребна и на националном нивоу за 2027, ако се доврше предложена правила.
„Када на списку прецртате количине минерала који су наводно потребни за производњу једне батерије Тесла Модел Y, затим машинерију, гориво и радну снагу потребну за њихово ископавање - коначно добијате аутомобил са ’нултом емисијом‘”, саркастично се каже у посту.
Истина је да је потребно више минерала и рударства да би се направило електрично возило.
„Једноставно речено, електрични аутомобили захтевају више рударства и обраде“, каже Корби Андерсон, директор Института за екстрактивну металургију Крол на Школи рудника у Колораду, а преноси FactCheck.
Према Међународној агенцији за енергију, типичном електричном аутомобилу је потребно „шест пута више минералних сировина“ од бензинског аутомобила.
За једну литијум-јонску батерију за електрични аутомобил „је потребно око 8 кг литијума, 35 кг никла, 20 кг мангана и 14 кг кобалта“, наводи Nature. Ови минерали су ретки, скупи и носе друге еколошке и друштвено-политичке трошкове.
На пример, готово 70 одсто производње кобалта долази из Конга, где „до 40.000 деце ради у изузетно опасним условима“ у занатским рудницима, према подацима Уједињених нација.
У Чилеу, земљи са највећим резервама литијума, еколошке групе и заједнице које живе у близини солана Атакама кажу да вађење из наслага слане воде, за које су потребне велике количине слатке воде у пустињи, мења водоснабдевање и штети критичној популацији фламинга, према Ројтерсу.
У САД, циљ је да половина продаје нових аутомобила буде електрична до 2030.
Према стандардима за емисије штетних гасова, које је предложила ЕПА 2023. „предвиђено је да се убрза прелазак на електрична возила”, што би могло значити да ће 67 одсто продаје нових лаких возила бити електрична до 2032. Стручњаци очекују да ће глобална потражња за литијумским батеријама порасти више од пет пута за пет година.
