Нисам ни шутнуо лопту, а добио сам медаљу
Гост новог подкаста „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар” је др Момчило Мома Јаковљевић, хирург и лекар Кошаркашког клуба „Партизан”.
Он говори о томе на који начин брине о здрављу кошаркаша, ко је до сада имао највећи број повреда, због чега практикује ушивање рана на клупи док траје утакмица, али и колико је битно да зна да ли неко од играча има неке проблеме који могу да утичу и на саму игру.
У нашем подкасту прича и о данима када је био један од најбољих манекена у бившој Југославији, када је од једне модне ревије могао да заради толико пара и купи аутомобил. Откриће и да ли је био популарнији од певача Здравка Чолића, колико су тачне приче да се забављао са певачицом Недом Украден и манекенком Љиљаном Тицом, као и како је строго васпитање у породици утицало на то да постане човек какав је данас.
Он објашњава и зашто пацијентима увек каже, када питају како да му захвале због добро изведене операције, да је битно да само причају да је све добро протекло, али ће истаћи да не подноси корупцију и питање интелектуалаца - који лекар нешто најбоље оперише. Његов мото је да се не треба понети у успесима и разочаравати ако дође до неког неуспеха, зато што нема човека без мане и човека без гране, човека који не греши.
Истиче и да су га највише разочарали у животу људи који су ушли беспотребно у његов живот, из разноразних интереса. „Људи који мрзе некога у подсвести знају да тај неко вреди и пате због тога, па у подсвести покушавају Гебелсовим методама, у стилу хиљаду пута изговорена лаж постаје истина, како би спустили тој особи рејтинг. У суштини, само губе време. Уместо да кажу - хајде да се дружимо, глупостима покушавају тог неког да омаловаже. Нико никога не може да омаловажи осим ако човек то не уради сам себи. Постоји неко зло у људима које их тера да се накаче на некога”, истиче др Јаковљевић.
Наш гост каже да је Жељко Обрадовић, тренер КК „Партизан”, један од најкоректнијих тренера, да често једна лопта одлучује о судбини тима, а да му је најдража победа била она када је 1992. године овај клуб постао шампион Европе, без иједног страног играча, са просеком година кошаркаша од 23,5...
Подсетио се своје изјаве из 1995. године када су се први пут спортисти дочекани на балкону Скупштине града, а међу њима и он као лекар тима, када је изјавио „Нисам ни шутнуо лопту, а добио сам медаљу”. Његов став је да су кошаркаши сјајни момци, јер је то спорт у којем се брзо мисли, а најважније је да ли неко од њих има вољни моменат или га нема, колико може да издржи правду и неправду, ударце...
Потребно је да прође минимум 10 пријатељских утакмица да би се кошаркаши уходали, каже он, али да су за сада играчи у новом тиму „Партизана” пуни елана и ентузијазма. Његова жеља је да „Партизан” освоји „Евролигу”...
У животу је најважније да свако изабере да ради оно што воли, али да су исто тако веома важни ред, рад и дисциплина, порука је госта нашег подкаста.
