Југославија је копирала и надмашила Шведску

Недалеко од града Гетеборга у Шведској, налази се музеј авијације који је широм света познат захваљујући чињеници да се он налази под земљом.  Наиме, поставка је изложена у подземним галеријама за смештај авиона. Посетиоци могу да виде авионе, хеликоптере и све оно што је везано за ваздухопловну традицију Шведске.

Оно што је мање познато јесте да је тај аеродром послужио као инспирација за изградњу сличних објеката у бившој Југославији. Крајем педесетих година свет је био на ивици нуклеарног рата између капиталистичког запада и комунистичког истока. Југославија је баш као и Шведска била негде између та два света и размишљала је како да се заштити у случају атомског сукоба.

У оно време и током наредних деценија сви су се укопавали под земљу. Тада су настајали бункери за смештај, авиона, бродова и фабрика. И наравно, подземне резиденције за политичке и војне лидере.

Југославија је тада почела изградњу подземног аеродрома надомак Бихаћа. Испод планине Пљешевице изграђен је прави аеродром. У односу на њега онај у Шведској, са почетка текста, је права играчка. Југославија је тада потрошила између четири и десет милијарди долара. Та сума би данас била вишеструко виша, можда виша и од 20 милијарди америчких долара.

Након тога је код Подгорице изграђен бункер за смештај авиона. Сличан објекат укопан је и у брдо надомак аеродрома у Сплиту. Наравно, да не заборавимо и подземну галерију за смештај авиона код Мостара. Ту је и бункер недалеко од Приштине, који је одолео НАТО бомбама 1999. године.

Југославија је и већину фабрика за производњу муниције укопала испод земље.

Ипак, један од најзнаменитијих војних објеката који су грађени за случај нуклеарног рата јесте бункер у Коњицу. Он је требао да угости политички и војни врх земље како би могао да настави да управља оним што би преостало након атомског пустошења.   

Свим наведеним објектима је заједничко огромно улагање. Југославија није штедела за одбрану што и не изненађује. Југословенска народна армија је наводно трошила чак 20 одсто бруто друштвеног производа.