Певач, режисер и потпуковник

Осим што је режисер документарних филмова, Велимир Стојановић постао је и селектор на домаћим фестивалима. У својој биографији може да се похвали још једним уметничким занимањем – музичким.

Рођен је 1976. године, а већ средином деведесетих постао је члан познатог нишког бенда „Процес” као вокални солиста. Активни члан био је од 1998. до 2015. године. Овај бенд после „Галије” и „Кербера” најпознатији је с града на Нишави негујући панк, реге и ска музику. И данас се друштво понекад окупи и одржи концерт.

Необична биографија

По професији је правник, дипломирао је на Правном факултету у Приштини, а како је имао војну стипендију по завршетку студија запослио се у Министарству одбране у Нишу на административним пословима и стигао до чина потпуковника.

Помало необична биографија, мало панка и регеа, документарних филмова и рада у војсци. Љубав према историји учинила је да све ове делатности повеже, па је тако снимао филм о нишкој музичкој сцени, бомбардовању Лесковца, круни краља Петра, а одужио се и војној правној историји документарцем „Војна правна служба кроз историју”.

Стојановић је рођен је у Прокупљу, део детинства провео је у Приштини, а с десет година преселио се у Ниш. Ту и данас живи с породицом, супругом и четворо деце. Хоби му је и данас музика, а документарни филм више од хобија, као и супрузи Јелени која је такође документариста и аутор филма „Трње и ловорике Олге Илић”.

– Овај жанр има будућност и доста се развија у последње време, нарочито у иностранству. Историјске теме врло су заступљене у иностраним продукцијама. Кабловски канали, развој опреме, дигитализација па и могућност снимања чак и мобилним телефонима омогућило је да и обичан човек може да забележи догађај на лицу места, и да га посредством друштвених мрежа емитује. Сам живот је документ, прича је важнија од технологије и опреме, бар ја тако видим. Наравно, озбиљни документарци су захтевни, за Нетфликс и велике телевизије морате имати професионалног монтажера и сниматеља – каже Стојановић.

 Наш саговорник снимио је неколико филмова који су побрали добре критике и добили награде и заинтересовали ширу публику.

– Када сам имао само двадесет две године, отиснуо сам се у музичке воде и с „Процесом” прошао цео Балкан. Први албум група је издала за издавачку кућу из Скопља 2003. године. С тог албума се издваја песма „Душанова улица”, „Новац” и „Мој сан”. Други албум се звао „Мyska песма” који је изашао 2009. године. С тог албума емитован је спот песме „Рио” на МТВ-у, а и била је на првом месту топ-листе Грување РТ Војводине – прича наш саговорник.

С Маријаном Цветановићем, чланом рок групе, снимио је и документарац „Ми плачемо испод тамних наочара” о историји нишког рокенрола од 1990. до 2010. године, који је имао премијеру у овом граду, а приказиван је и на просторима бивше Југославије укључујући Хрватску и Словенију.

Исечци из разних магазина и текстови из „Политикиног Забавника” навели су га да почне да се интересује за историјске теме. После једног текста у „Забавнику” дошао је на идеју да исприча како је настала круна којом је крунисан Петар Први Карађорђевић.

Филм је снимљен у независној продукцији, Цветановић је био аутор музике, Драган Марковић сценариста, а Стојановић режисер. Филм „Краљевски топ – историја српске круне” говори о настанку и драматичној судбини последње српске круне и пратећих регалија, изливених од Вождовог топа из Првог српског устанка. Кроз обиље архивског материјала филм баца светлост на кључне историјске догађаје двадесетог века, откривајући и оне мање познате историјске чињенице.

„Краљевски топ” није само прича о круни, већ и о борби српског сељака да створи своју прву државу. И круна је имала своју чудну судбину, деценијама је скривана у Жичи, Острогу, Призренској богословији. Била је дуго и у депоу Народног музеја да би тек била 2013. приказана јавности на изложби у Историјском музеју у Београду, каже Стојановић.

Недеља пацова

Он је документарно обрадио и савезничко бомбардовање Лесковца у филму „Недеља пацова”. Након три године истраживања и снимања материјала настао је документарни филм који, поред књиге „Савезничко бомбардовање Лесковца 1944. године – студија и документи” историчара Момчила Павловића и Верољуба Трајковића, представља јединствено дело о овом догађају, у којем је живот изгубило више од 800 цивила.

– Кроз сведочења преживелих и мишљења историчара настојали смо да  расветлимо војну и политичку позадину овог злочина. Огромна несразмера између исказане моћи и планираног циља изненадила је и саме инспираторе овог догађаја, који су се нашли у близини Лесковца тог трагичног дана – каже Стојановић.

 Филм је добио назив по акцији савезника 1944. године која је носила то име. Сценарио је написао Драган Марковић, такође потпуковник Војске Србије, инспирисан поменутом књигом професора Павловића, некадашњег директора Института за савремену историју, а у филму се појављују и очевици тог ужаса.

Овог 6. септембра биће 80 година од бомбардовања Лесковца па ће филм бити поново приказан.

– Тешко је доћи до архива ако сте слободан стрелац и иза вас не стоје институције – каже наш саговорник који је за ова два своја остварења добио престижне награде на домаћим фестивалима. „Краљевски топ” је у Великој Плани проглашен за најбољи филм, а „Недеља пацова” добила је златну буклију за најбољи сценарио.

Филм почиње да живи свој живот пред публиком на пројекцијама од Врања до Суботице и то је оно што следи као права награда ауторима, а Стојановића мотивише да настави с документаристиком припремајући се већ овог лета за фестивал у Требињу с новим остварењем.

Ми плачемо иза тамних наочара

Документарац „Ми плачемо иза тамних наочара” почео је да се снима 2010. године. У овом филму о нишкој рок сцени обављен је разговор са 70 музичара и људи с музичке сцене Ниша. После две године снимања и припрема филм се појавио у јавности 2012. године, а прича обухвата период од 1991. године. Пре две године, због великог одјека који је имао, организована је и трибина уз пројекцију и подсећање на ово дело, које је захватило бурне године на размеђи два века.