Романтика без хотела и буљука туриста

На полуострву Пелопонезу, које се на фотографијама приказује у облику раширене шаке с палцем и три дугачка прста, без кажипрста, још постоје туристички недовољно познати предели, без хотелских комплекса и масовног туризма. Ту се налазе античка археолошка налазишта и градићи који потичу из периода Византије.

У касно предвечерје, с југозапада Пелопонеза пристигли смо колима до високе стене која као да је с неба пала у море, и ступили на узан пут који је с копна водио ка њој. Фантастично, византијско утврђење и лука Монемвасија, важи за једно од најромантичнијих места у читавој Грчкој.

Стрмом улицом до тврђаве

Аутомобили се остављају код камене капије улаза у град. Реч „Монемвасиjа” настала је од две грчке речи „мони” и „емвасис”, и у преводу значи „један пролаз”. Унутар Монемвасије нема саобраћаја, и град чине стрме калдрмисане улице и камене куће. У 13. и 14. веку, за време владавине Византије, лука и град Монемвасија били су на врхунцу моћи, и важили су за стратешки готово неосвојиво место. Након османлијских освајања, град је постепено изгубио на значају, и на почетку 20. века у њему је живело само 15 људи (данас их званично има 25).

Моневасија је састављена из горњег града, у којем су само остаци неколико цркви и тврђава, и доњег града који је насељен. До утврђења у горњем делу града, стиже се стрмим степеништем, из центра. Осим средњовековне, византијске цркве која је тренутно затворена за посете, с врха стене поглед за памћење пуца на доњи град и пучину.

Поред цркве, током летњих месеци једини хлад чини крошња великог рогача, медитеранског дрвета чији је „медни и чоколадни” издужени плод јестив и може да послужи као замена за ужину, или да се самеље и користи за колаче. Занимљиво је да су семенке рогача још у периоду антике биле познате по томе да су све једнаке тежине (20 грама), те су их стари трговци златом користили за прецизно мерење (на грчком: ксилокерато, тј. карат).

Осим рогача, у камену монемвасијске стене расте и отровни, медитерански дивљи коморач из породице мирођија, који такође има значајно место у историји не само Грчке већ читавог Медитерана. Према античкој легенди, Прометеј је ватру украо од Хефеста, и чувао је у стабљици ове биљке пре него што је тајну предао људима. Састав ове стабљике је такав да веома споро гори, те је у античко време често кориштен и за бакље. Бог вина Дионис, имао је штап од дивљег корморача, који је, осушен, био довољно стабилан да подржи пијанца који се поштапа, а стабљика је кориштена и за изолацију код прелома руку и ногу.

Стабло дивљег корморача

У стабљици дивљег корморача, грчки монаси су из Кине прокријумчарили чауре свилене бубе, и умеће прављења свиле донели у Европу.

На централном тргу доњег града у старом делу Монемвасије, у четврти Като Поли налази се Црква Елкоменос Христос, посвећена Христу везаном ланцима на распећу. Натпис уклесан на улазу у цркву, потврђује да је подигнута 1697. године, вероватно на месту претходне, старије цркве.

С леве и десне стране улаза налазе се два престола, посвећена византијском цару и царици, а унутар цркве могу да се виде ретке византијске и поствизантијске иконе, укључујући икону Христа у оковима, пре него што је разапет, с трновим венцем на глави.

Овај храм, неколико пута је страдао приликом инвазија непријатеља и локалних гусара, а многе су иконе по налогу византијских царева украдене или пренете на друга места. Прелепи звоник подигнут је у 18. веку.

У Монемвасији се налази и кућа у којој је 1909. рођен, и где је живео велики грчки песник Јанис Ритсос.