Дијабетичари у посту
Духовник може ослободити вернике строгих правила посне исхране, али је за регулацију шећера у крви неопходна и физичка активност
Док траје госпојински пост, ваља подсетити се на чињеницу да у години има више дана када се пости него мрсних.
За оне који немају проблем с дијабетесом избор хране је шири и лакше је придржавати се правила поста, али како да се свему томе прилагоде верници који имају дијабетес?
Свештеници на ово одговарају да Црква није тако ригорозна у погледу исхране. Духовник може ослободити не само дијабетичаре, већ и оне који пате од других болести строгих правила. У ту групу спадају и они који због тешког рада, одлазака на терен и ноћних смена нису у могућности да се строго придржавају поста. Због недовољно хране некоме може нагло да падне притисак или ниво глукозе, па зато треба појести нешто слатко па макар било и мрсно. На литургијама свештеници увек нагласе верницима да увек имају на уму да Бог није пост, већ љубав.
Важно је знати да не треба мешати посно и дијетално, јер има намирница без масти, али зато садрже штетне угљене хидрате, као што су брашно и производи од брашна. Риба је дозвољена „шећерашима” ако је печена у рерни или на роштиљу или још боље скувана.
Зашто је важно правити разлику између посне и дијеталне хране објашњава нам Стела Пргомеља, потпредседница Дијабетолошког савеза Србије.
– У посној храни има доста угљених хидрата, а угљени хидрати су шећери, који настају из скроба, како слатких тако и сланих намирница и претварају се у организму у глукозу. Пола килограма хлеба је исто као и 40 грама шећера, тако да је већ из тога видљиво колико је штетно брашно и зашто се понекад назива и бела смрт – каже она и наглашава да што више треба избегавати уље. Његов изостанак неће довести до нежељених последица или до пада шећера и енергије читавог организма. Исхрана без уља је, како каже, здравија не само у данима када се не мрси већ и иначе.
Стела Пргомења била је и едукатор и на саветовањима говорила о неким правилима у исхрани. Њена препорука је да треба смањити скробну храну, пре свега кромпир и пиринач који могу послужити и као замена за хлеб. Правило је да сe једе једна тања кришка хлеба по оброку, али ако је на менију кромпир, онда хлеб треба избацити.
Њени оброци су сведени на неколико главних намирница који јој помажу да организам одржава у добром и здравом стању.
За доручак поједе две кашике овсених пахуљица и две кашике боровница, с још мало воћа, обично малина.
За ручак што више куваног поврћа уз салату, а може да се дода и парче пилећег меса, најбоље обареног или с роштиља. За вечеру наша саговорница обедује тестенине с јогуртом и обично с једном бресквом или шаком ораха или бадема.
Колико дијабетичари треба да пазе на исхрану говори и њен савет да не би требало у лето, када маме лубенице и грожђе, да поједу дневно више од четвртине кришке бостана или 12 зрна грожђа, али после тога требало би да уследи полусатна шетња. То је правило које важи после сваког „јачег оброка”, како би се ходањем помогло панкреасу да одради свој део посла и помогне инсулину да прође до свих органа у телу.
У време поста не смеју се јести јаја и месо, али се тај недостатак може надоместити грилованим поврћем и ограниченим количинама пиринча, тестенине, пасуља (до три кашике). Скробне намирнице могу да чине петину наше укупне исхране.
Многи мисле да је воће здраво па га треба јести у неограниченим количинама, али није тако, оно има много шећера и повећава ниво триглицерида у крви који запушавају крвне судове. Зато треба бити опрезан, а најсигурнији начин да се изборимо с исхраном и да помогнемо организму јесте физичка активност, рад у кући, дворишту, башти. Не мора бити класична получасовна шетња, већ она може да се састоји и од радне активности, ако за то имамо довољно простора.
Уз добре лекове новије генерације живот људи с дијабетесом може да буде дуг и квалитетан, али и они који посте и моле се морају знати да им, како поручује наша саговорница, седење неће помоћи.
