Булдожер у бунди
Колико је трагова као спикерка и редитељка оставила најпре у Радио Београду, како је потом убедила власти да је престоници потребно ново позориште и како је Атеље 212 добио име, само су нека од питања на која одговоре пружа нова емисија из серијала „Траг“ на РТС 1
Називали су је женом вулканске енергије и булдожером у бунди. За њу кажу да је за српску и југословенску уметност била значајнија од многих министара културе прошлог века. Навршило се сто година од рођења Мире Траиловић – позоришне редитељке, управнице, једног од оснивача Атељеа 212 и идејног творца Битефа.
Колико је трагова као спикерка и редитељка оставила најпре у Радио Београду, како је потом убедила власти да је престоници потребно ново позориште и како је Атеље 212 добио име?
Успешно је, кажу њени савременици, возила слалом између политике и позоришта – које култне представе је успела да постави на сцену и сачува од цензуре? Како су имена светске културе, захваљујући Битефу, стигла у Београд и зашто и после једног века у позоришту нема нове Мире?
Све ово, сазнаћемо у новој емисији из серијала „Траг” (четвртак, РТС 1, 13.00), а Мире Траиловић се сећају – Душан Ковачевић, Нада Блам, Светозар Цветковић, Милош Латиновић, Александра Милошевић и Ранко Стојиловић.
Ауторка емисије је Јелена З. Николић, а уредница серијала Јелена Божовић.
Мира Траиловић рођена је 1924. године у Крагујевцу, своју страст према позоришту открила је већ у раној младости, те је током студија на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду почела да обликује свој јединствени уметнички израз.
Њено име постаје синоним за храбре и иновативне позоришне продукције. Као директорка Атељеа 212, функцију коју је обављала од оснивања овог театра 1956. године, била је бунтовног и слободарског става у промовисању авангардног репертоара и у подржавању младих талената. Атеље 212 је под њеним вођством постао место где су се рађале идеје које су претходно биле незамисливе на југословенској сцени.
Траиловићева је била позната по свом непогрешивом осећају за нове трендове и таленте. Поред представа које су оставиле дубок утисак на југословенску културну сцену, иницирала је и познати Битеф фестивал, који је од 1967. године окупљао позоришне трупе и извођаче из целог света, промовишући Београд као један од центара глобалне театарске уметности.
Поред њених професионалних достигнућа, живот Мире Траиловић обилује и бројним занимљивим анегдотама које сведоче о њеном боемском духу и љубави према животу. Позната по свом ексцентричном стилу и оштром језику била је поштована и вољена фигура у уметничким круговима. Једна од чувених прича јесте како је једном приликом организовала вечеру за познате глумце и уметнике на којој су сви гости морали доћи обучени у супротан пол што је била типична манифестација њене склоности ка театралности и игри.
Мира Траиловић није само променила лице српског театра, већ је својим радом утицала на генерације театарских уметника који су у њеним револуционарним идејама и храбрим режијама налазили инспирацију. Њено наслеђе живи кроз Атеље 212, Битеф фестивал и све оне који настављају да гаје исту страст према театру, показујући да је позориште простор слободе, иновације и израза.
