Како је плесао Пабло Ескобар

Нова сезона документарног серијала „Фантастична планета“ у 18 епизода открива најскривеније делове земаљске кугле, а у прелепим кадровима моћи ћемо да уживамо од уторка, 27. августа, на РТС 1, у 22.00. Аутор серијала, Владимир Банић, обишао је све познате континенте и разговарао са више од две стотине саговорника.

Како нам објашњава, у новим епизодама сазнаћемо како на плутајућим острвима на језеру Титикака живи Урос народ, а како они који насељавају бразилски Амазон.

У Аргентини ћемо видети пацијенте психијатријске болнице који су покренули радио станицу, сада најпопуларнију у земљи, али и сазнати како танго помаже у лечењу Паркинсонове болести и како тренирају светски шампиони у фудбалу.

Банић ће нас затим повести на поља коке у Колумбији, где ће нам показати шта значи оданост фудбалском клубу, али и како је плесао Пабло Ескобар.

У САД чућемо како изгледа данас и одакле потиче вуду веровање, као и ко верује да се духови могу призвати у градској судници. На том континенту тим Владимира Банића посетио је мочвару Еверглејдс. Затим је „скокнуо” до Азије, где је посетио многољудни Хонг Конг, футуристични Сингапур и такмичарску Кореју, а видећемо и како изгледа финале видео игре „League of Legends“, као и зашто су гејмери плаћени попут професионалних спортиста.

У најстаријем континету овај посвећени аутор истражује зашто Шпанци трче са биковима у Памплони, зашто се у Фиренци једном годишње људи боре за свој део града песницама, као у средњем веку и какве то везе има са нижим криминалитетом.

Овогодишњу експедицију по нашој фантастичној планети завршио је путовањем на Антартик.

После више од 200 снимајућих дана и неколико кругова око глобуса, Владимир Банић каже да и даље постоје места која се опиру да постану део униформне планете. Тамо живе посебни људи који не желе да се хране у ресторанима брзе хране, који не желе да живе на друштвени мрежама и да се облаче како то мода налаже.

- Данас је прави изазов наћи такве људе - оне који живе за себе, а не за друге. То су посебни припадници наше врсте и сваки пут се осетим пребогато када упознам нечију искрену страст, жељу, па и страхове – истиче Банић који је посебно захвалан својој екипи која је разумела да ради на нечем посебном. И која је схватила да са српским скромним буџетом може да се такмичи са великим продукцијама.

- Наши гледаоци имају кабловску телевизију и очи су им навикле на један квалитет програма који ми покушавамо да стигемо и можда мало пребацимо. Сниматељи и монтажери су радили у једном дану дупле смене и ја сам им због тога неизмерно захвалан – поручује Банић.

А на нама остаје да се препустимо далеким пределима и уверимо се у тврдње овог аутора, добитника награде „Милан Пантић“ за новинарску храброст.