Дигитални номади – између слободе и изазова
Замислите да седите на плажи у тропском рају док шаљете позиве о предстојећем пројекту или да опуштено пишете кључни део неког рада док слушате како таласи ударају о обалу. Ово је за многе био сан који је последњих година постао стварност.
Успон концепта дигиталних номада ишао је руку под руку са пандемијом ковид-19, али је популарност овог феномена почела да расте много пре него што је свет схватио да постоји и другачији начин рада, који не укључује свакодневна путовања.
Дигитални номади су људи који су одлучили да прихвате рад независно од локације на којој се налазе, тако што користе технологију да путују било где и раде на даљину на својој изабраној каријери путем интернета, са било ког места у свету, пише МБО Партнерс.
Дигитални номади су појединци који користе интернет и технологију за обављање својих послова са било ког места на свету, што им омогућава м да раде на даљину. Ови професионалци могу да буду програмери, дизајнери, писци, маркетиншки стручњаци или било која друга професија која не захтева присуство у канцеларији. Њихова слобода да раде из различитих локација често је повезана са жељом за путовањима и истраживањем нових култура.
„За разлику од редовних удаљених радника, који имају тенденцију да остану у једној географској области, „дигитални номади путују и истражују док раде, што значи да постоји неки аспект игре и истраживања оријентисан на локације које дигитални номади бирају”, написали су у МБО Партнерс.
Животни стил дигиталних номада се огледа у проналажењу начина да путују и истражују свет, кутке и рупе света, а истовремено воде рачуна да имају довољно новца за живот, при том не запостављајући своју каријеру.
Већина дигиталних номада раде на даљину, самозапослени су или фриленсери, кажу у Привредној комори САД, која је приметила да су последњих година милиони Американаца изабрали живот дигиталних номада.
Популарни дестинације међу дигиталним номадима укључују Бали, Бангкок, Лисабон и Меделин, где могу да уживају у повољнијим трошковима живота и динамичним заједницама.
Think Remote је проценио да у свету постоји око 35 милиона дигиталних номада, од којих су 23,2 милиона Американци, а тај број је значајно већи у односу на бројке из 2022. које су показале да је број радника широм света био само 16,9 милиона.
Проблеми у рају
Међутим, док живот у коме се мешају посао и путовања може изгледати идилично, дигитални номади се суочавају са јединственим скупом проблема који неким људима можда неће учинити стил живота привлачним.
Живот у различитим културама може да буде узбудљив, али и изазован. Дигитални номади морају да се прилагоде новим окружењима, језицима и обичајима, што може да буде стресно.
Рад са удаљених дестинација може да отежа одржавање равнотеже између професионалних и личних обавеза.
Један од највећих проблема са којима се суочава заједница дигиталних номада је њихов недостатак везе.
„Све већи број радника који су испробали номадски начин живота извештава да иза Инстаграм постова подстакнутих лутањем и ружичастих блогова о путовањима, стварност ове поставке није увек тако гламурозна“, написала је Елен Нгујен из Би-Би-Си Њуза.
„Иако је било доста предности за раднике који су испробали овакав начин живота, многи, такође, кажу да је недостатак конекције утицао на њихово ментално и физичко здравље, па их чак и учинио сиромашнијим на послу“, додаје Нгујен.
Највећи проблем за неке, према њеним извештајима, је недостатак стабилне заједнице и дуготрајних пријатељстава, што је довело до осећања изолације, па чак и депресије код неких номада са којима је разговарала.
Други велики проблем током живота у иностранству била су тровања храном и инфекције.
Сваки проблем је био својеврстан изазов, али нагомилани један на други постали су превише за Лорен Џулиф, ветеранку дигиталног номадства која је на крају напустила такав начин живота.
Џулиф је рекла Нгујен да се борила да ефикасно води свој посао док је путовала и да је на крају почела да добија нападе панике, који би престајали тек када је размишљала о преласку у матичну базу, што је и урадила — сада је заступала друге.
Као бивши дигитални номад видела је како њени напади панике нестају, а приходи њеног предузећа се утростручавају када се уселила у стан у Португалију, још увек не желећи да се одрекне свог живота путника, али је пронашла срећну средину између две крајности свог радног живота.
„Доношење одлуке да престанем било је тешко“, рекла је Џулиф Нгујен, „прилично сам се мучила да сазнам ко сам као особа ако не путујем пуно радно време”.
Брза претрага на Гуглу ће открити да Лорен Џулиф није једина. Популарни дигитални номади као што су Оз Чен, 2foodtrippers и The Ordinari Adventurer, напустили су такав животни стил из веома сличних разлога – сви су били уморни и требало им је да промене темпо.
