Кад пас преузме команду
Ако власник не постави јасне границе, онда животиња може да почне да се понаша конфузно, понекад агресивно
Пси су овог лета често били у насловима и то не по добру. Шта се то дешава када власнички пас нападне свог газду. Да ли је грешка до човека или до пса?
Међу бројним запажањима издвојићемо овом приликом једно које је изнео Александар Гаврић, председник Удружења „Animal Rescue Serbia”, непрофитне организације за спасавање животиња.
Лидер и вођа чопора
Он је рекао да се њему власници често жале да су изгубили контролу над својим љубимцем. Уместо да су они главни, „вођа чопора” је постао пас.
Како се то дешава и где власници греше у одгоју?
Наш саговорник указује да су људи често болећиви према псима и да им превише попуштају.
– Са штенетом је исто као и с децом. Ако родитељ, односно у овом случају власник не постави јасне границе, онда пас почиње да се понаша као главни у кући. Али четвороножац без обзира на расу никада није главни проблем, увек је то човек и због тога власници морају да се едукују, обуче како да се упознају са животињом – каже Гаврић.
Како пси функционишу, како размишљају, шта осећају, како се понашају, то је главни предмет обуке, и ти тренинзи су јако важни јер се људи упознају са својим погрешкама, а виде и да ли уопште имају услова да удоме пса или да се определе за неку мање захтевну животињу као што је мачка или још лакше – морско прасе, рибица или корњача.
Председник удружења напомиње да су грешке у односу према љубимцима, а нарочито псима, и разумљиве донекле, јер треба схватити да није лако чувати живо биће које има осећаје као и ми, само што не уме да их изрази. Зато морамо да будемо свесни њихових потреба и да их задовољимо. Ако одвојимо време за наше љубимце, прошетамо их довољно, играмо се с њима, искажемо им љубав, онда неће бити проблема, у противном, пас ће бити анксиозан и временом све више деструктиван.
Одговорно власништво почиње пре него што удомимо животињу. Значи треба се информисати пре него што четвороножац прође кроз наша врата дома. Ако смо погрешили, није касно исправити грешке, боље раније, али и ако закаснимо, увек постоји решење. Свако понашање пса може да се исправи, само власник мора да почне да се понаша као лидер. У супротном, нема много користи ако дресер исправи стечене мане код вашег љубимца и врати вам га, а ви опет наставите по старом. Зато је боље присуствовати тренинзима и учити, јер животиња није машина коју дате на поправку и мајстор вам врати исправну – каже Гаврић.
Познато је, наравно, да пси траже време за игру, да им се задају задаци, да испуњавају команде власника, али ако се осећају занемарено онда постају агресивни.
– Комуникација са животињом је битна, јер она живи у тренутку. Не зна за прошлост ни будућност, зато ако пас уради нешто а ми не реагујемо одмах, он неће разумети ако га казнимо после десет минута. Само ако реагујемо одмах, пас може да се коригује. Казна никако не значи да пса треба ударити, јер је то јако погрешно, али се може мало одсечније упозорити на лоше понашање. А добро понашање наградити. При томе, важно је бити доследан, не можете псу данас говорити једно, већ сутра друго, данас му дозвољавати да једе са стола, а сутрадан му не дати да уђе у кућу. Наше тренутно расположење не сме да диктира однос према љубимцу, јер он онда неће ништа разумети и само ће створити конфузију. Такође и чланови породице морају се понашати исто, не може неко бити строг а неко попустљив, то ће такође створити конфузију код пса – каже Александар Гаврић.
Пажљив избор расе
Кинолози примећују да постоје људи који су лидери и који нису, неко воли више да буде активан, да се креће, а неко мање, што зависи и од година, па сходно томе треба бирати расу паса, јер има раса које не траже толико шетње, али има и оних који воле да су у природи више сати, посебно ловачке расе.
Стручњак кинолошког удружења саветује да добро поразмислимо о нашим стварним могућностима и времену да се посветимо псу, нарочито некој захтевнијој раси као што су белгијске малиноје, немачки овчари или пси за борбу.
За многе је мачка много сигурнији избор, јер она не тражи много људско друштво, може и цео дан провести сама. Мачке су самосталне, али карактер паса је сасвим другачији, он ће у таквим приликама створити осећај да је одбачен, а мачкама је то свеједно.
Последице неразумевања
До чега може довести неразумевање пса и власника?
– Последице су да пас постане агресиван, почиње да гризе намештај, фрустриран је или постане плашљив, повлачи се у себе. Ако напада друге људе, значи да је научен за то, они човека доживљавају као лидера и никада не нападају, али ако човек није у стању да се понаша као лидер, онда настају проблеми. Када се појави неки проблем током разговора с власницима, обично се испостави да је главни проблем што су они испустили пса, јер нису у стању да поставе јасна правила и да буду лидери – каже Гаврић.
