Век од рођења Ивана Антића

Деветнаесто издање Београдске интернационалне недеље архитектуре завршено је доделом награде „Архитектонски догађај године” за 2023. манифестацији „100 година од рођења архитекте професора и академика Ивана Антића” која је одржана у свечаној сали Српске академије наука и уметности и на Архитектонском факултету у Београду.

Председник жирија архитекта Горан Војводић у образложењу је истакао: „Да којим случајем постоји један српски архитектонски буквар, илустрација поред слова А припала би без сумње Ивану Антићу. Као што би поред слова Д стајао портрет Николе Добровића, а сличица Јована Илкића поред И. Та њихова места остала би непромењена и када би се сва слова буквара испремештала, учила одназад или на прескок. Антићев положај у врху српске архитектонске азбуке до данас је остао неприкосновен, али је протоком времена његово дело испуњено дубљим слојевима значења и обогаћено новим тумачењима.”

Др Владимира Мако, редовни професор у Београду, Антићеви радове окарактерисао је у свом писаном осврту као суптилан спој традиционалних регионалних елемената и савремених архитектонских тенденција. „Кроз анализу његових пројеката у Београду, као што су стамбене зграде у Булевару краља Александра, Дом пионира са зградом Радио-телевизије и малим позориштем у Таковској улици , Градска зубна поликлиника и стамбена зграда на углу улица Кнегиње Зорке и Светог Саве,  Центар за спорт и рекреацију „25. мај“у Београду и Музеј савремене уметности у Београду, али Спомен-музеј „21. Октобар“ у Крагујевцу, те Дечји дом у Јарменовцима – види се како је Антић реинтерпретирао традиционалне регионалне мотиве и материјале, прилагођавајући их потребама савременог друштва. Антићева архитектура отвара нове перспективе за разумевање регионализма и његову примену у савременом контексту, уз визију безвременске архитектуре у регионалном окружењу. Проучавање Антићевих иновативних приступа регионализму може данас пружити инспирацију и смернице за архитекте, урбанисте и истраживаче који теже да оплемене свој архитектонски израз кроз обновљене и освежене регионалне елементе и перспективе”, како се стручно изразио.

У име тима који је радио на овој манифестацији, награду је примила др Дијана Милашиновић Марић, која се присутнима обратила речима: „Опусом Ивана Антића бавим се више од 20 година. Фасцинирао ме је једноставан начин на који он решава архитектонске проблеме. То је заиста узбудљиво јер када реши тај проблем, он сажима све оно што je важно за архитектуру и њену улогу. Из тога произилази једна естетична форма која делује својом унутрашњом логиком. За њега је архитектура била све, и то показује његов живот. Надам се да смо барем делимично допринели афирмацији његовог целокупног рада”.