Беч високим казнама штити дрвеће

Престоница Аустрије је једна од најзеленијих светских метропола. Само бечко „Градско зеленило” брине о више од 500.000 стабала и више од 1.000 паркова и зелених површина. Да би се зелени фонд сачувао, недавно је ступила на снагу измена Закона о заштити дрвећа у Бечу, која је усвојена у јануару ове године. Новост је да се с једне стране повећава компензациона накнада за сечу стабала, али је истовремено олакшана и могућност заменске садње.

 – Очекујемо да ће повољније заменске садње за подносиоце захтева довести до тога да се у Бечу посади више дрвећа – истакао је члан градског већа задужен за климатска питања Јирген Чернохорски.

– Изменом закона град жели пре свега да осигура да се више дрвећа заштити и мање сече, а да засађено дрвеће буде још квалитетније – објаснио је Чернохорски. Конкретно, нови текст закона прецизира појам „воћке” с циљем да се више врста дрвећа стави под заштиту, на пример црна зова или дуд. Такође, заменска стабла треба брже да постану „климатски ефикасна”, на пример, кроз прописивање већих заменских стабала с већим крошњама или кроз могућност садње „XL стабала”. Новина је и проширење могућности за заменске садње, не само као до сада у радијусу од 300 метара већ убудуће у целој општини о којој је реч.

– Град ће оштрије поступати против незаконитог понашања, на пример, кроз могућност прописивања мера враћања у првобитно стање и повећањем административних казни (до максимално 70.000 евра), као и кроз обуставу застаревања гоњења и кажњавања – наводи се у саопштењу Канцеларије града Беча у Београду.

Повећањем компензационе накнаде требало би да буде доступно више новца за заштиту дрвећа и климе: накнада се није повећавала од 1998. године, стога је повећана са 1.090 евра на 5.000 евра и убудуће ће се усклађивати са инфлацијом.

Позитиван утицај дрвећа

Пречишћава ваздух – Садња дрвећа је један од најјефтинијих, најисплативијих начина за уклањање угљен-диоксида из атмосфере. Ово је од великог значаја у урбаним подручјима. Истраживања су показала да је у улицама с дрворедом 60 одсто мање честица из издувних гасова.

Побољшава здравље – Дрвеће има позитиван утицај на смањење рака коже, астме, хипертензије и болести повезаних са стресом. Наиме, поред тога што је филтер загађеног ваздуха, обезбеђује хлад, заштиту од сунчевог зрачења и пружа смирујуће окружење. Дрвеће смањује буку у градовима јер представља ефикасну баријеру која апсорбује звук.

Поред тога, пружа природно станиште за птице, шишмише, веверице, инсекте, друге биљке, гљиве и маховине.

Штити од поплава – Једно зрело лишћарско дрво може да, на дневном нивоу, апсорбује 450 литара воде кроз свој корен, а задржава кишницу на површини листова. Корен спречава ерозију тла и успорава отицање прекомерне воде у дренажне мреже наших градова.