Хановер - Поглед са градске куће
Осим пешака, овде владају и бициклисти, улични забављачи, свирачи вергла, и покретни људи-роштиљи. Улице оживљавају око девет пре подне, а тада креће и трговина по шареним и богато опремљеним радњама и робним кућама. Хановер је и град шопинга
Када бих почео да пишем о читавој Немачкој, вероватно би то трајало данима. Ако бих могао да пробам да опишем ову прелепу земљу кроз један путопис, то сигурно не бих успео. Сви немачки градови су слични, а уједно некако различити. Боравак у Немачкој је неописив. Када се вратите у Србију, обузима вас моментална носталгија и размишљање о Немачкој може да траје годинама. Перфекционизам, стандардни детаљи на сваком ћошку без одступања, метрои, саобраћајна и туристичка сигнализација, комотност, слобода. Све то заједно ствара блажену атмосферу. Желео бих да Србија једног дана изгледа бар 50% као цела Немачка. Немачка је толико велика, јединствена и занимљива да читава једна књига не би била довољна. Историја ове земље је неисцрпна и превише дуга и са својих скоро деведесет милиона становника Немачка спада у једне од многољуднијих нација света. Ми је углавном познајемо и памтимо по врло лошим стварима учињеним у двадесетом веку, Трећем рајху и холокаусту. Ова земља је имала три рајха, од којих је њен задњи био најкраћи, нажалост и најпознатији, док је први трајао близу 1000. година. Овај мој путопис ме наводи и мотивише да започнем један нови, „четврти, путописни рајх”, и то директно из града у који вас управо водим, мало познатог Хановера, који је смештен у савезној држави или покрајни Доња Саксонија...
Хановер је основан у раном средњем веку на левој обали реке Лајне као мало рибарско село на раскрсници два пута, чији су становници живели од рибарења и превожења људи преко реке. Град се први пут спомиње у 15. Веку, у једном документу у коме војвода Отон И признаје градске привилегије. У истом веку град се обавија великим зидинама, а у њега се могло ући само кроз троја градска врата која су се звала Лајнтор, Ајегидијентор и Штајнтор. Тада су изграђене три велике цркве, од којих је најпознатија катедрала Свети Јакоб. Хановер је главни град Доње Саксоније, који је родбинским везама дуго био везан за енглеску аристократију. Почевши од принцезе Софије, супруге краља Ернста Аугуста, кнеза-изборника Светог Римског Царства 1692. и њиховог сина – енглеског краља Џорџа И, првог британског владара из династије Хановер. Цела област Доње Саксоније као и град Хановер испоставиће се биће пресудни географски простор где ће своју историјску правду кроз скоро један миленијум уназад тражити три народа, тада Германи, Енглези и Французи. Тај процес је трајао све од одласка римљана са ових простора, па до краја другог светског рата.
Прва станица на мом обиласку Хановера је била можда и најлепша. Додир са водом и великим вештачким језером Масћесеен, никога не оставља равнодушним, а поготово не мене, вечног пустолова. Сам Адолф Хитлер је издао наредбу да се направи, па га и даље локално становништво тихо крсти као Хитлерово језеро. Пошто је један изненађујући, мартовски топао и сунчан дан пијем своју прву кафу баш на њему. У царству воде, сунца, шума и једне прелепе грађевине коју ћу врло брзо обићи и која се прелама међ’ набујалим гранама у даљини. Хановер обилује бујним шумама и сматра се градом са највише зелених површина у целој Немачкој. Гледам у Ратхаус (градску кућу), импресивнију него у Бечу. Обилазим је, а у унутра по макетама града у приземљу сазнајем да је и овај Немачки град претурио енормна оштећења за време Другог светског рата од савезничких бомбардера. Пре Другог светског рата важио је за један од најлепших градова у Немачкој. Пењем се на величанствену грађевину уским и провидним, врло необичним лифтом који вози полуукосо и почиње да ми се врти у глави. После мало непријатног лаганог успињања одмарам вид и гледам како поменуто језеро у облику велике тамне баре у даљини и непрегледне шуме Доње Саксоније губи битку наспрам старо новог насталог града са друге стране ове настварне грађевине. У централном делу осликава се стари град са Свети Јакоб Лутеранском катедралом, која представља симбол Хановера. Катедрала је окружена ниским, типичним и малим бројем преосталих немачких кућа у стилу Фахwерк-а, који врло подсећају на енглески Тјудор стил градње из 16. и 17. Века. По објашњењу једног немачког историчара уметности немају много додирних тачака. Туристи се изливају попут реке са железничке станице Хауптбанхоф преко великог трга којим доминира споменик Ернст Аугуст-а на коњу. У шали, Ернста Аугуста називају „шефом станице”. Пролазећи поред таксиста у једнообразно офарбаним најновијим моделима возила и на крају поред гомиле паркираних бицикала – пешаци улазе у сам центар, кроз Бахнхоф Штраше до трга Кропке, или кроз неку од преостале четири улице које се зракасто шире од станице. За оне који први пут долазе у Хановер постоји такозвана „црвена нит” (Дер „Роте Фаден”). линија исцртана по улицама и тротоарима која води до самог срца града. Не можете промашити центар, нити се изгубити у овом граду јер педантни увек Немци су мислили на све. Мало све то подсећа на Амстердам, што значи да је овде железничка станица права капија града, али и једно модерно место где можете доћи да нешто поједете, купите или да само лагано прошетате пролазом испод станице. Пролазите поред низа разноврсних радњи које вас испраћају ка северном делу Хановера. Док ходам улицама, нестајем у градском језгру и упознајем град, полако али сигурно већ почињем да капирам да којим случајем Загреб и Амстердам имају сина, звао би се Хановер. Овде схватам да град Хановер и није тако познат нашој, а и светској јавности по старим и сакралним грађевинама, већ по нечем сасвим другом, новом и модерном. Хановер је град сајмова, један од најпознатијих у свету, где се баш крајем овог месеца одржава чувени ЦЕБИТ, најпознатији сајам ИТ технологије у свету. Овај град у том периоду постаје и сам центар света. Придодајући још и велики сајам Тешке Индустрије у априлу, Хановер се увелико спрема да прими још тродупло више становника, него што поседује, а има око близу 600.000. Град је изузетно разуђен, колима се прелазе велике раздаљине, тако да се у њему осећате као да сте у неком граду до два милиона, јер је и сам начин градње доста низак. Скоро сваким већим градом Немачке доминира велики торањ, као нови заштитни симбол града. Он пркоси прошлости и као да хоће да објави целом свету да Немачку ништа не може да уништи и да ће се она увек издићи из пепела и бити још јача и снажнија. То исто важи и за Хановер, где се јасно види велики Фолцwагенов лого на врху торња, који светли у ноћи. Сада је у близини Хановера велика фабрика, која се налази у оближњем граду Wолсбургу. Највећа градска артерија и улица Хановера је Хилдешеимер штрасе, која је много дужа, али и ужа од Булевара Краља Александра у Београду. Спаја још једно мало место са Хановером. Занимљиво да Хановер има трамваје који силазе и обраћају се испод земље трансформишући се у метро, тако да једно превозно средство моментално добија двоструку намену. Шалим се. Он се јасно и гласно зове лаки метро, али врло подсећа на трамвај. Врло занимљиво и једноставно решење градског превоза лаког метроа који тако пуно фали мом родном граду, помислих тужно у себи. Житељи Хановера важе за једне од најхладнијих људи у Немачкој, али са поносом увек истичу да се у овом граду говори најчистији, официјални немачки језик. У то смо се и уверили након неких консултација у осталим немачким градовима. Овде у Хановеру је настала позната хеви-метал група Шкорпионс. Хановер сигурно није град ноћног живота, нити неко обећано место сјајног и лудог провода, али овде постоји један клуб који се зове „Space age”, који како неки кажу нема чак ни свемоћни Берлин. Права, класична дискотека из неког прошлог, доброг времена, ниског плафона са централном огромном диско-куглом, која се врти светлећи у ритму диско музике седамдестих и осамдесетих година прошлог века. Клуб у коме нема сепареа, строгих правила, где се сви гибају и играју у ритму добро познатих хитова, као у доброј и модерној Хаус музици. Овде доминирају врло урбани ликови, не тако млади, али некако вечни. Идеално место за мене у којем сам „висио” сваког викенда док сам боравио овде. Повремено ди-џеја прати саксофониста, клавијатуриста и то звучи савршено. У клуб излазе старије екипе Немаца, странаца (ако успеју да уђу). Полузатвореног је типа, нема чак ни светлеће рекламе испред, ни натписа, нити ознаке, када се улази. Али зато има врло јако обезбеђење. Тако се вероватно оаутохтоно становништво на свој јединствен начин брани од најезде миграната и људи са стране уопште. Град Хановер је преплављен Турцима, Курдима, па и арапском популацијом. Нажалост није тако колоритан да му уједно и добро стоји. У Хановеру можете да потражите задовољство и да испуните своје еротске фантазије у мноштву јавних кућа, које су врло вешто и суптилно сакривене од јавног живота овог мирног града, а има их веровали или не много више него у Амстердаму и Хамбургу заједно и слободно га можемо назвати још једним „Ред ситијем”. Клима у Хановеру је врло слична као и сваком граду Северне Европе, са благим летима и не много ниским температурама током зиме, али са обиљем падавина током целе године. Близина Северног мора (150 км), му то и потпуно омогућава. Када је реч о храни, Хановер је врло богат разним кухињама. Овде можете да пробате све специјалитете далеког истока. Хановер обилује вијетнамским, јапанским и кинеским ресторанима, као и већ препознатљивим wурстом који се овде прави на специфичан начин и врло је укусан. Ако нисте пробали Балканске специјалитете познатог ресторана „Донау”, (што наравно у преводу значи Дунав), као да нисте ни били у Хановеру. Просто, ресторан Донау представља стециште познатих људи, спортиста, политичара, певача и уметника уопште, власника познатог угоститеља Бранка Тунића. Пошто ресторан ради и постоји скоро четири деценије представља парадигму и мост спајања добрих и никада раскинутих веза и односа међу народима бивше Југославије.
Боравећи у овом граду са два лица, здушно ми је помогао мој пријатељ Илија, код којег сам одсео и који је уједно био и мој домаћин. Са њим заједно сам данима и ноћима истраживао Хановер и то чувено „парче ничије земље три велика народа” које се и даље зове Доња Саксонија. Стиче се утисак да је овај град опстао упркос страдањима и турбулентним временима па доносим закључак да је Хановер неуништив. Иако и даље у себи носи велике ожиљке своје прошлости овај град је један од ретких у коме сам боравио, а да сам се видео у њему у неком будућем животу, када за то дође право време. Хановер је једно идеално место за живот ако планирате да имате породицу, миран и стабилан живот. Ја ћу сада да поновим чувени цитат Хенрика Лава, војводе од Саксоније из Велф династије давног XИИ века: „Јер сам и ја сада становник Хановера”.
