Шта значи одсечно „не”

Већина људи тешко прихвата одбијање. Изговорено одсечно „не” изазива озбиљну фрустрацију још од раног узраста, а лични идентитет делимично је одређен начином на који се други људи према нама понашају.

Управо понашање околине може да угрози појам који имамо о себи, а колико ће нас то погодити зависи колико смо блиски с особом која нам каже „не”. Наравно, битно је и колики значај придајемо одређеној ситуацији у којој се то догодило.

Рушење позитивне слике о себи

„Људи желе да одрже позитивну слику о себи, да себе виде као интелигентна, разборита и пристојна бића. Уколико особу доживљавамо блиском, утолико ће нам бити теже да њено одбијање прихватимо. Исто тако, што је важнија одређена ситуација, утолико ће одбијање теже пасти”, објашњава психотерапеут Драгана Ивковић за „Магазин”. Она додаје и да самопоштовање зависи од процена сопствене вредности и степена у којем се неко сматра добрим, способним и поштеним. Међутим, одбијање је нешто што сопствену слику о себи самом нарушава и убија самопоуздање.

„Човек осећа непријатност када се његов доживљај стварног Ја, онога што он јесте, разликује од његовог идеалног Ја, које је жељени појам о себи. Током одрастања дете се сусреће с различитим очекивањима, а све почиње од родитеља. Та очекивања временом дете прихвати и она постају његова лична очекивања или његово идеално Ја. Када дође до дисбаланса између идеалног или очекиваног, настаје разочарање у самога себе, осећања несигурности, потиштености, туге, незадовољства и других емоција везаних за лоше расположење. Такође, људи имају потребу за осећајем одређене контроле над својом околином. Када људи искусе губитак контроле, тако да верују да имају мали или никакав утицај на то да ли им се догађају добре или лоше ствари, долази до бројних последица”, наводи наша саговорница.

Постоје и шеме које смо развили, често у раном детињству, а које нису функционалне данас. На пример, као дете нисмо имали довољно подршке да истражујемо јер су родитељи све радили уместо нас. Шема која се тада развила може утицати на наш осећај самопоуздања. Ситуација одбијања може нас навести, у овом случају, да поново доживимо несигурност и недостатак подршке, па и да доживимо много јачу непријатност.

Последице одбијања разматрају се и с аспекта човекове потребе да припада. Након физиолошких потреба, као што су задовољење глади, жеђи и потребе за сигурношћу (безбедност, ред), следи базична потреба за припадањем и љубављу.

Само ретки људи могу да живе изоловано и буду срећни. „Кроз интеракције примамо емоционалну подршку, наклоност и љубав и учествујемо у пријатним искуствима. Други људи су важни за осећај личне добробити. У свим овим ситуацијама нарушава се мир и доживљавамо одређену непријатност и тензију. Тензија која се тада јавља може бити једнака тензији која настаје када осећамо глад или жеђ. Тада човек посеже различитим маневрима да би одржао позитивну слику о себи. То могу бити омаловажавање, умањивање вредности одређене ситуације, промена интересовања, оправдавање свог понашања. Тешко је у потпуности сагледати реално слику у којој се налазимо”, примећује наша саговорница.

Прихвати себе, прихвати друге

Међутим, како објашњава, не мора увек доћи до велике тензије. Неки људи имају стабилан осећај припадности, прихватају себе саме, прихватају друге, свет. Они су усредсређени на проблем уместо на себе, имају способност да се издвоје, независни су и самодовољни, имају развијене дубоке емоционалне односе с малим кругом блиских људи и способни су да разликују средства од циљева. Те особе, по правилу, одбијање не доживљавају као нешто страшно.

Нарушену слику о себи можемо да мењамо и на њу можемо да утичемо јачањем самопоуздања кроз подршку других и самоподршку, освешћивањем аутоматских мисли и њиховом рационализацијом, увиђањем да нечије одбијање нема везе с нашом вредношћу. Чак и излагање ризику може да буде одређена релаксација и пут ка превазилажењу непријатности.

Болан раскид, отказ на послу

Приватно или пословно – које „не” више боли? То зависи од много фактора, а кључан је – шта нам је у том периоду живота у фокусу. Особе које јуре каријеру ако и доживе неки љубавни пех схватиће га успутно. Али отказ, с друге стране, доживели би врло трагично. Или ако је особа егзистенцијално угрожена, свакако ће неуспех на послу доживети врло озбиљно.

„Људи се ретко налазе у тако црно-белим ситуацијама. Обично када имамо партнера, лакше доживимо пословно одбијање, јер може бити да су наше основне потребе задовољене. С друге стране, један од најинтимнијих односа у нашем животу је партнерски однос. Често се неразрешени односи с нашим родитељима несвесно уносе у овај однос. Љубавно одбијање у том случају покреће неке наше много старије обрасце понашања и активира осећања која припадају детињству. У том случају партнерско одбијање може бити веома тешко”, наводи Ивковић.