Сит, а гладан
Хиперкалорична једнолична исхрана, којом се у тело не уноси довољно витамина и минерала убрзава настанак дијабетеса, хипертензије, деменције
Сит, а гладан – то некако баш и не иде, а управо се то дешава ако у организам не уносимо довољно важних хранљивих састојака. Такозвана скривена глад је стање које се дефинише као недостатак кључних витамина и минерала, али и других важних нутријената.
Синдром скривене глади се јавља када храни коју једемо, иако напуни желудац, недостају хранљиви састојци кључни за раст, развој и оптимално функционирање организма.
„Чак и у развијеном свету с великом доступношћу квалитетних намирница, промене начина живота и стила исхране могу да доведу до потхрањености витаминима, нарочито онима од виталног значаја”, упозорава Душан Обрадовић аутор књиге „Витамини у исхрани и здрављу” (издавач је „Дата Статус”).
Oд опрашивања инсеката зависи 87 главних врста прехрамбених усева и до 40 одсто снабдевености светског тржишта микронутријентима као што су проретиноидни каротеноиди, односно витамин А. Међутим, број пчела драстично се смањује у многим деловима света.
Индустријска достигнућа и напредак променили су у великој мери начин припреме хране и утицали на здравље људи. Обрадовић објашњава да је тим променама повећан унос рафинисаног шећера и масти на рачун протеина и микронутријената (витамини, минерали и фитосупстанце), што је утицало на већу потрошњу витаминских и минералних суплемената.
Хиперкалорична једнолична исхрана, којом се у тело не уноси довољно витамина и минерала убрзава настанак дијабетеса типа 2, хипертензије, атеросклерозе, као и деменције (Алцхајмерова болест).
„Витамински додаци исхрани су свакако добродошли за одређене групе: одојчад, малу децу, труднице, дојиље, старије особе. Њима треба фолна киселина, витамини А и Б12. Због озонских рупа ултраљубичасто зрачење сунчевог спектра више не може да буде активатор такозване кожне фотоконверзије 7-дехидрохолестерола у витамин Д3, јер се, због опасности од настанка рака коже, уместо сунчања, препоручује суплементација витамином Д”, наводи Обрадовић у својој књизи.
Он констатује и да смо, по свему судећи, доспели до оне тачке развоја у којој само „зелено освештени” посетиоци обилазе села некадашњих планинских забити, где се још увек може уживати у изгледу и заборављеним укусима традиционално гајеног воћа и поврћа са обиљем витамина.
