Људи су уморни од вести
Најновија глобална студија сугерише да све више људи престаје да прати вести, описујући их као депресивне и досадне. Све већи број читалаца селективно избегава вести као што су пандемија коронавируса, руска инвазија на Украјину и криза трошкова живота.
Према извештају Ројтерс Института Универзитета у Оксфорду, готово четири од десет (39 одсто) људи широм света каже да понекад или често активно избегава вести, у поређењу са 29 одсто, колико је било незаинтересованих за најновија дешавања у 2017. години.
Ратови у Украјини и на Блиском Истоку можда су допринели тежњи да се људи искључе из праћења вести, кажу аутори извештаја. Наводи се да је избегавање вести сада на рекордном нивоу, преноси Би-Би-Си.
Поверење у вести је, међутим, порасло током пандемије, сугеришу истраживања.
„Вести су, очигледно, биле посебно тешке последњих година” истиче главни аутор извештаја Ник Њуман за Би-Би-Си њуз.
„Имали смо пандемију и ратове, па је природна реакција људи била да се окрену од вести, било зато што су желели да заштите своје ментално здравље или једноставно да наставе са својим животима”. Њуман каже да они који бирају да селективно избегавају вести, често то раде зато што се осећају „немоћно”.
„Људи који читају вести почели су да осећају да немају никакав утицај на ствари које се дешавају у свету. Све више су преплављени и збуњени количином вести, док други осећају умор од политике”, рекао је.
Према извештају, жене и млађа популација чешће су се осећали исцрпљено због количине вести. У међувремену, поверење у вести остаје стабилно на 40 одсто, али је и даље за 4 процента ниже у целини него што је било на врхунцу пандемије коронавируса.
Млади се информишу онлајн
Извештај је открио и да је публика традиционалних извора вести, попут телевизије и штампе, оштро опала током последње деценије, при чему млађи људи више воле да добијају вести онлајн или путем друштвених медија.
Млађа публика све више приступа вестима путем платформи као што је ТикТок и слабије је везана за традиционалне вести. Сваке недеље 78 одсто младих од 18 до 24 година приступа вестима преко претраживача и друштвених медија.
Четрдесет процената те старосне групе користи ТикТок сваке недеље, а 15 одсто каже да га користи за проналажење, дискусију или дељење вести.
Повезано са овим променама, видео постаје све важнији извор онлајн вести, посебно за млађе групе.
Кратки видео снимци са вестима имају највећи привлачност, стоји у извештају.
„Корисници усвајају видео, јер је једноставан за коришћење и пружа широк спектар релевантног и ангажованог садржаја”, каже Њуман. „Многе традиционалне редакције, међутим, и даље су укорењене у култури заснованој на тексту и боре се да прилагоде своје приче”.
Дезинформације и апликације
ТикТок корисници су, међутим, изложени дезинформацијама о изборима.
Укупно 94.943 одраслих особа из 47 земаља анкетирано је од стране YouGov-а у јануару и фебруару за овогодишњи Дигитални извештај о вестима. То се догађало у време када су милијарде људи широм света излазиле на биралишта на националним и регионалним изборима.
Извештај је открио и да су избори повећали интересовање за вести у неколико земаља, укључујући САД. Општи тренд, међутим, остаје чврсто негативан, наводи Ројтерс.
У Великој Британији, готово три четвртине људи (73 одсто) је рекло да добијају вести онлајн, у поређењу са 50 процената који новости сазнају са ТВ-а и само 14 одсто из штампаних медија. Најважнија платформа друштвених медија за вести и даље је Фејсбук, иако је у дугорочном опадању.
Јутјуб и Вотсап остају важни извори вести за многе, док је ТикТок у порасту и сада је први пут претекао Икс (раније Твитер). Тринаест процената људи користи апликацију за дељење видео садржаја за вести, у поређењу са 10 одсто који користе Икс. Тај проценат је још виши за особе од 18-24 године широм света, и износи 23 одсто.
Извештај наводи и да су подкаст вести постали светла тачка за издаваче, мада је то „мањинска активност у целини”, која привлачи првенствено високообразовану публику.
У међувремену, добра вест за новинаре је та да је студија открила широко распрострањену јавну сумњу у вези са тим како би вештачка интелигенција (AI) могла да се користи у извештавању, посебно за тешке вести као што су политика или рат.
„Постоји већа удобност приликом коришћења AI у задацима иза сцене, као што су транскрипција и превођење; може да пружи подршку, али не може да замени новинара”, додаје Би-Би-Си.
