Нова, комунистичка Југославија настојала је да докаже да је  Краљевина Југославија  била тамница јужнословенских народа и да треба што пре од одступити од њеног наслеђа. Ипак, комунисти су у пракси у многим стварима прихватили тековине краљевине, односно прилагодили их њиховим потребама.

Једна од тих ствари била је копирање споменица, односно признања за пожртвованост. Јер, свако друштво мора да има своје хероје. Јосип Броз Тито је по узору на Албанску споменицу коју је увео и додељивао краљ Александар, осмислио Партизанску споменицу 1941. То је био орден који су могли да добију само првоборци, односно они који су се партизанском покрету прикључили у првој години рата.

За храброст и пожртвованост

Право на њу имали су они који су у партизанске одреде ступили 1941. године и налазили се непрекидно у редовима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије до краја рата. То правило се односило и на оне који су по задатку били послати да се боре у илегали али и они су били ухапшени и боравили у заробљеништву. Наравно, првоборци који су касније променили страну у рату или они који су у притвору попустили, нису имали право на споменицу.

Посебне погодности

Добитници Партизанске споменице 1941. имали су посебан статус у друштву. Они су тако имали право на лечење о државном трошку у свим здравственим и хигијенским установама. Ту је и годишњи одмор од месец дана о државном трошку у свим државним санаторијумима, бањама, летовалиштима, зимским домовима и сличним установама. Млади партизани имали су првенство у добијању стипендија и других повластица за школовање. Имали су попуст од 50 посто за путовање железницом, бродовима, аутобусима и ваздушним саобраћајем у државној режији. Држава је покривала и трошкове сахране првобораца као и бесплатне лекове.

Никола Савичевић, колекционар

Инстаграм antrikvar_savetnik