Побољшајте тен правилним дисањем
Током дана удахнемо више од 23.000 пута, ни не размишљајући, а ипак дисање је један од наших најпрималнијих рефлекса. Сада, ако је веровати научницима представљено је као најновији велнес феномен – са специфичним предностима за лепоту.
„Рад дисања” – или пранајама – је део јога традиције вековима, али њено недавно признање у свету здравља и велнеса чини да ће дисање размотрите као своју дневну рутину.
Дакле, шта је тачно „дах” и шта он доноси да бисте имали сјајну кожу и блистав тен?
„Добро дисање је нешто што већина не зна како да ради како треба. Осим тога, због стреса заборављамо да дубоко дишемо,” објашњава Кејти Лајт, која јеј оснивач технике правилног дисања и која за магазин Хелти објашњава да када је дах континуиран и у току, подстичемо да више кисеоника уђе у органе, ћелије и системе тела.
Иако су многи научени да удахну „неколико пута дубоко” овај нови холистички приступ иде даље са развијањем технике дисања.
„Сваки третман започињем ритуалима дисања који омогућавају да се ослободи напетост, да клијент остане миран ментално и духовно се повеже са собом”, каже Беата Александровиц, стручњак за масажу лица.
Док све популарније поље психодерматологије анализира како ментално благостање утиче на кожу, теорија је да дисање „поништава” емоционалне блокаде које се могу манифестовати као физички симптоми.
„Када смо под стресом, то ће се видети на кожи”, каже Лајт која као пример наводи да недостатак сна може довести до дехидрације, избијања бубуљица или екцема, а када када почнете да радите кроз и са дахом, можете видети толико позитивних промена.
Па како све ово утиче на кожу? И да ли постоји нека наука која би сугерисала да би дисање могло имати користи за лепоту?
„Плућа не само да нам обезбеђују витални кисеоник, већ нам помажу и да ослободимо токсине из сваке ћелије”, каже Лајт.
Она наводи и да добро дисање може створити снажну промену за кожу – више кисеоника телу и свим његовим ћелијама. Постоје и истраживања која сугеришу да размислите о промени третмана за лепоту. Године 2019, Нобелова награда за физиологију и медицину додељена је тројици научника за њихов рад на томе како се ћелије 'прилагођавају доступности кисеоника' и протеину названом фактор који изазива хипоксију или ХИФ, који повећава број црвених крвних зрнаца у тело током периода недостатка кисеоника. Ово би могло да осветли како би краткотрајна манипулација дахом могла да стимулише активност ћелија – жељену функцију најнапреднијих крема за лице.
