Врућине утичу на психу
Високе температуре имају значајан утицај на ментално здравље људи, а посебно на оне са претходно дијагностикованим психичким стањима.
Топлота окружења најчешће повећава ниво агресије и насиља. Када им је врућина, људи постају раздражљивији и склонији конфликтима.
Док неки људи могу осећати смањење анксиозности током топлијих дана, код других се појачавају стрепња и нелагода.
Топлотни таласи могу да појачају и симптоме депресије, посебно код оних који су већ склони овом стању, а екстремне врућине могу да доведу до губитка енергије и смањења продуктивности.
Висока влажност и температура могу да отежају концентрацију и узрокују несаницу, што додатно утиче на ментално здравље.
Протеклих 10 година било је најтоплијих у историји. Док се припремамо за још једно врело лето, време је да предузмемо кораке да бисмо се прилагодили на екстремне врућине.
Потенцијал топлотног стреса, топлотне исцрпљености и топлотног удара су добро познате опасности од екстремне топлоте. Ипак, физичко здравље није једини фактор који треба узети у обзир - ментално здравље, такође, може да страда.
Топлота угрожава пацијенте са шизофренијом
Током топлотних таласа, број пријема у болницу због менталног здравља расте.
Многи људи имају анегдотска искуства због непроспаваних ноћи током врелих летњих месеци, али за оне који живе са менталним болестима, међутим, опасност од екстремне врућине је страшнија од иритирајућих реакција на температуру.
„Из мог истраживања у Фениксу у Аризони и рада током топлотних екстрема 2021. у Британској Колумбији, знам да врућина погоршава постојеће менталне болести, повећава вероватноћу хоспитализације, па чак и смрти особа са шизофренијом”, истиче у колумни за Пикс Питер Кранк, доцент географије Универзитета Ватерло, у Онтарију, Канада.
Однос између менталних поремећаја и температуре је тек недавно препознат.
„Део мозга који је код шизофреније највише погођен, такође, садржи и наше терморегулаторне функције. То је део који нам говори да нам је превише вруће и да почнемо да се знојимо или да нам је превише хладно и да треба да дрхтимо да бисмо остали топли. Оболели од шизофреније нису у стању да реагују на екстремне врућине као што то чини општа популација; њихова тела им не говоре да предузму мере предострожности”, објашњава Питер Кранк, и додаје:
„Лекови који се користе за лечење шизофреније, такође, подижу телесну температуру. То значи да када узимају лекове, шизофреничари су ближе прагу топлотног стреса и можданог удара него општа популација. Око три процента свих хоспитализација због шизофреније може се приписати високој ноћној температури”.
Зеленији градови
Иако постоји много различитих фактора који потенцијално доприносе менталној болести, топлота игра свеобухватну улогу у широком спектру проблема менталног здравља.
Заједнички први корак био би да се свим психијатријским пацијентима обезбеди приступ клима-уређајима. Ипак, постоји бољи начин: дизајнирати градове да буду зеленији, сматра Кранк.
Постоји много од раније познатих предности озелењавања градова: смањење урбаног топлотног острва, побољшање квалитета ваздуха и у неким случајевима повећање вредности имовине. Међутим, постоје и неке предности за ментално здравље – урбано зеленило је корисно и за ментално здравље, укључујући смањену депресију, иритацију и агресију.
Показало се да урбани зелени простори побољшавају расположење, самопоштовање, па чак и убрзавају опоравак од болести.
„Екстремне врућине ће наставити, а негативни утицаји на најугроженије, укључујући и оне који живе са менталним болестима, могу се делимично смањити предузимањем корака који свима нама доносе корист”, закључује Кранк.
