Седам нових споменика природе

Стеновите пирамиде, колоније слепих мишева, шума цера, грчка жаба, дневни лептири само су делић украса Србије, који су однедавно заштићени и законом.

Марина Шибалић, в. д. директора Завода за заштиту природе Србије подсетила је недавно, поводом 76 година од када се бисери природе у нашој земљи штите и законом, да данас имамо 472 заштићена подручја. С новим споменицима природе тако је 9,92 одсто површине под заштитом.

А све је почело 1948. године заштитом Велике и Мале Рипаљке код Сокобање.

Др Драгана Остојић, начелница одељења за заштићена подручја завода, набројала је нова заштићена подручја. Споменици природе постали су Вражји камен – Просечник, Мркоњски вис, Дубочка пећина – Гаура Маре, а за четири нова предела изузетних одлика проглашени су Цер, Клисура реке Ђетиње, Ада Циганлија и Варденик.

То је резултат рада Завода за заштиту природе Србије и Покрајинског завода за заштиту природе у 2023. години.

– Први споменици природе као појединачна, грандиозна стабла дрвећа стављени су под заштиту већ у периоду од 1949. до 1951. године и то на подручју Београда, као и на подручјима данашњих националних паркова. Потом су уследила проглашења предела нарочите природне лепоте, данашњих предела изузетних одлика – подсетила је Остојићева.

Вражји камен – Просечник

Камене куле које се издижу изнад реке Пчиње и црква на једној од њих, у општини Трговиште, маме знатижељне туристе својим необичним и „ђаволски” атрактивним изгледом.

Предео Вражјег камена изузетна је природна вредност геоморфолошког карактера са стеновитим одсецима, ерозионим гредама и већим бројем остењака насталих ерозијом. Уписан је у Инвентар објеката геонаслеђа Србије. Сада је и споменик природе, друге категорије.

Дилеме нема, Вражји камен дело је реке, која је давно ту просекла стену и процесом спирања извајала низ камених стубова.

Међутим, према легенди коју мештани радо препричавају, камене куле ђавоља су работа. У жељи да промене ток Пчиње, да тече према Бугарској, Џуџа Буџа, Кумбара Кљека, Филанко Шиља и Муја, најпознатији овдашњи ђаволи, довукли су крупно камење, али ћудљиву реку нису успели да укроте. Камене куле подсећају на Ђавољу варош, а има и оних који се присете Метеора због Цркве Свете Богородице из 14. века на врху једне од њих.

Мркоњски вис

Многи су за Мркоњски вис (1.017 м) код Тулара у општини Медвеђа чули од планинара. Посебан је по стеновитом пирамидалном облику и врху у облику шиљка, с кога се пружа поглед на Копаоник, Шар-планину, Голију, Стару планину, Јастребац и Радан планину. Због специфичне подлоге и климе овде расте китњак и цер с грабићем, али су у вегетацији присутне и биљне врсте од националног значаја: гнездовица, мечја леска, кострика... Овде се може срести и грчка жаба!

– На вису се налазе и два археолошка локалитета из доба ране Византије, док се у подножју налази црквиште с остацима римских опека што представља предворје Царичиног града на Радан планини – навела је др Остојић.

Дубочка пећина – Гаура Маре

Овај споменик природе удаљен је 20 километара од Кучева. Заштиту закона заслужио је због јединственог облика подземне крашке морфологије источне Србије, односно речних, тунелских пећина, али и због занимљиве фауне и четири нове врсте за Србију.

У пећини, укупне дужине 2.734 метара, налазе се колоније од пет врста слепих мишева.

Варденик

Ова планина на територији општине Сурдулица, са 1.876 метара надморске висине, између реке Јужне Мораве и Власинског језера, једна је од 10 највиших у Србији. Највиши врх је Стрешер. После Ртња ово је наша најлепша изолована планинска купа.

Подручје одликује импозантна биолошка разноврсност с обиљем реликтних (мечја леска) и ендемских биљних врста. Једна од њих је росуља – ретка биљка месождерка. Регистровано је укупно 414 биљних врста од чега је 39 ендемичних. Забележено је и 96 врста дневних лептира, од којих је најзначајнији ретки кавкаски жутаћ, познат само на Балкану.

Клисура реке Ђетиње

Клисура у близини Ужица, по речима др Драгане Остојић, прави је геоморфолошки феномен. Чине је пећине, одсеци, вртаче и различити остењаци.

У једном делу Ђетиња меандрира и прави слапове, брзаке и вирове. У клисури живи разноврстан биљни и животињски свет, а због лептирова заслужила је и статус подручја од међународног значаја.

Клисуру краси и споменичко наслеђе. Над уским кланцем Ђетиње налази се велико неолитско насеље Градина. На локалитету Мала Градина су остаци средњовековног града с утврђењем.

Ада Циганлија

Свима добро познато највеће уређено, отворено купалиште у Србији, које лети дневно посети више од 100.000 купача, уз Савско језеро и његово приобаље, јединствена је амбијентална целина. Данас је то вишенаменски комплекс намењен водоснабдевању, рекреацији, спорту, риболову и угоститељству. Мање је познато да је након повезивања речног острва с копном и формирања вештачког Савског језера дошло до промене природних станишта на Ади.

Међутим, ово подручје представља ванредан пример примене принципа одрживог развоја. Природне вредности Аде представљају водена и влажна станишта, укључујући и шуме храста лужњака и пољског јасена, и шуме беле и црне тополе.

Изузетну вредност подручја представљају гљиве, међу којима се посебно издваја звездача, строго заштићена и ретка врста.

Овде живи и 147 птица од којих је 40 гнездарица, ту је и зимовалиште малог вранца.

Цер

С једног од неколико видиковца ове планине изнад реке Дрине и Панонског басена може се видети пола Србије. Највиши врх износи 687 метара, а на самој планини постоје четири врха која су виша од 600 метара. Ово је најшумовитије подручје северозападне Србије. Изузетну вредност чине шуме цера, номиноване као међународно значајно подручје за птице. У заштићеном подручју налазе се споменици културе од посебног значаја и велике историјске вредности: манастир Радовашница из 15. века и археолошка налазишта као што су: Коњуша, Тројанов град, Видојевица и Косанин град, сви из трећег, четвртог и петог века.

Један од најзначајнијих догађаја националне историје одиграо се 1914. године управо на Зеленој планини, када је српска војска извојевала прву победу у Великом рату. И данас су на том подручју видни остаци ровова и земуница.

На Церску битку у којој је бројчано слабија војска под вођством Степе Степановића савладала Аустроугаре подсећа, у селу Текериш, Спомен-костурница на којој је уклесано: „Ваша дела су бесмртна”. Ту је и гробље на којем су заједно сахрањени српски и аустроугaрски војници погинули током Церске битке.