Снови се остварују – одувек сам у то веровала, а на то сам помислила пред укрцавање на прву пловидбу на званично највећем крузеру на свету „Иконе мора” (Icon of the Seas) компаније „Royal Caribbean”. 

Сан је заправо почео пре тридесетак година када је мој брат у „Политикином Забавнику”, уз који смо одрастали, прочитао репортажу о тада највећем крузеру на свету компаније „Royal Caribbean”. Дао је себи реч да ће једног дана, када постане велики и успешан, пловити баш на једном таквом. И када је одрастао и постао довољно успешан, испунио је обећање, а мене је позвао да му се придружим у овој невероватној авантури.

Испрва сам се двоумила, било је пуно разлога да одустанем – америчка виза и компликације око бирократије, текуће обавезе, никада и нисам била неки велики фан крузера, увек бирам активан одмор уз велико друштво. Све препреке су биле брзо решене, а млађи син придружио се екипи.

По савршено топлом дану, уз благи ветрић и 25 степени укрцали смо се на крузер у Мајамију. Узбуђење, радост и дивну атмосферу употпунила је посада која је путницима на улазу делила шампањац, људи су певали, фотографисали се, спремни да доживе испловљавање овог воденог џина.

На броду је било 8.000 душа, гостију нешто више од 5.000 и 3.000 чланова посаде. На обали, по зградама и терасама људи су као гроздови били окупљени, како би присуствовали овом историјском тренутку. Ту су биле и камере, дронови јер су овај догађај забележиле све светске медијске куће, па се снимак видео и на РТС-у.

Сирена је означила почетак пловидбе и кренула је седмодневна авантура.

Свакога дана 15.000 корака по палуби

Мој страх да су крузери за бакице и декице који желе да се одмарају и да ће ово крстарење можда бити помало досадно за авантуристу попут мене одагнан је још у првим минутима пловидбе. Приликом укрцавања инсталирали смо апликацију, букирали све жељене активности, улазнице за представе и шоу-програме, јер смо одлучни да хоћемо да пробамо баш све.

Испоставило се да је ово заправо врло активан одмор, јер је палуба дугачка готово 500 метара и у просеку смо само на броду прелазили око 15.000 корака свакога дана.

Од самог почетка мој највећи утисак био је колико се мислило о свему. На сваком кораку путник добија информације о различитим садржајима – о базенима, кошаркашком, фудбалском и терену за одбојку, џакузију на отвореном, воденом парку и играоници за децу, биоскопима, позоришту, леденој дворани за клизање, баровима, ресторанима, пабовима, дискотекама. Крузер је заправо град забаве и уживања.

На уласку у собу путнике чека поклон јер, како су нам објаснили, ми смо ти који креирамо историју крузинга и желе да нам захвале на томе. И тако свако јутро на јастуку путника дочекује нека нова ситница – бочица за воду, торба за документа, простирка за плажу, качкет...

Наш конобар представио се као Принц, из Индије је, има ћеркицу од три године и због ње је на крузеру. Иначе, смене на броду трају шест месеци током којих запослени немају ниједан слободан дан, а дужина годишњег одмора као и бонуси зависе им искључиво од рецензије гостију. Сазнајемо да онај ко лично по имену буде похваљен у рецензији добија специјалне бенефиције. Колико год брод био величанствен, оно што највише фасцинира су људи, љубазни и спремни да у сваком тренутку учине све како би се путници осећали величанствено.

Други највећи утисак је забавни програм на крузеру. Одувек сам важила за неког ко организује најбоље журке и уме феноменално да се проводи, али ово што смо доживели превазишло је сва очекивања. Од главних атракција ту је Водени шоу, спектакл на и у води, у коме учествују плесачи, скакачи у воду, рониоци, уметничке пливачице и међу њима чак четири носиоца олимпијске медаље.

Ту је и Ледени шоу, спектакл на леду у којем више од 30 извођача изводи феноменалне кореографије, пируете и акробацију уз специјалне ефекте и бајковите костиме.

На броду смо гледали и представе Бродвејског театра. Наравно, ту су и караоке, квизови, такмичења у знању и вештинама, билијар и куглање, кулинарске радионице за прављење сушија, савршеног роштиља или слатких посластица.

Невреме на отвореном мору

Доживели смо и невреме на отвореном мору и морам да признам да није било свеједно заспати ту ноћ а да свака сличност с „Титаником” не прође кроз главу.

Освануло је предивно јутро и наше прво пристајање на острво Сент Китс, мало и потпуно дивље. Острвљани живе за долазак крузера, нуде сувенире на сваком кораку, острвске туре и фотографисање с мајмунчетом за 10 долара.

Последње искрцавање је на бајковитом месту, приватном острву на Бахамима које је у власништву компаније и на којем пристају искључиво њихови путници и крузери. Острво као из бајке – бели песак, тиркизно море, чаробна природа и све у потпуности прилагођено и подређено уживању. Ту смо се спуштали на највећем тобогану у Америци, возили балоном на висини од 140 метара и уживали уз књигу на плажи, али и на забавама на базенима уз коктеле најдречавијих боја које можете замислити.

Тоалете за вечеру

На броду важи посебан дрес код, сваки дан нас обавештавају која је тема вечери и какве су тоалете предвиђене. Ту упознајемо и Бошка који долази право из Подгорице, а који на крузеру пушта музику, даје савете, препоруке и посебну пажњу, јер „чуш, наши смо”.

Текст и фотографије Ивана Блечић