Стигло је ново доба
Стигла су нова времена и ако то што пре схватимо, има решења. А ако не, деца ће тући своје професоре, псовати родитеље... Ово је озбиљан проблем који чак ни РЕМ не може да реши. Можемо само ми сами
Регуларно тело за електронске медије, РЕМ, само је аминовало јавашлук који последњих деценија влада на овдашњим телевизијама. Према њиховом нацрту новог правилника, телевизије са националном фреквенцијом ослобађају се обавезе да у свом програму имају као обавезне садржаје за децу, научно-образовне, културно-уметничке, документарне... Још страшније је сазнање – где је овакав програм био и да ли га је било на такозваним националним телевизијама, када је правилник то јасно прописивао. Остао је само мртво слово на папиру. Јавни сервис је термине предвиђене за породицу уступио којекаквим ријалитијима и серијама неприкладног садржаја, ограђујући се узрасном ознаком.
Док је у суседним земљама уобичајена пракса да се у такозваном прајмтајму емитују квалитетне документарне емисије, код нас је то права реткост, само о неке важне датуме, помене, годишњице. Оне, пак, друге телевизије које се силно ударају о груди, хвалећи се националним идентитетом, великосрпством и јунаштвом, а које имају ту привилегију да завирују у свачије домове, накарадне и деградирајуће емисије оденули су у рухо документарног жанра, и тиме оправдали своје постојање. О програмима намењеним деци, да и не причамо. Лупом се не могу наћи у програмским шемама.
Лепи манири граде се годинама, али се исто тако затру за трен. Оног тренутка када смо отворили врата студија старлетама, полусвету и пружили им микрофон да нас трују, омаловажавају и убију све оно што смо некада учили о породичним вредностима.
А РЕМ је свих ових година само ћутао, а ћутање је подржавање. Сада је то само гласно и потврдио.
Програм за децу требало би да буде темељ здравог, комплетног и квалитетног телевизијског програма и телевизије која води рачуна о здрављу својих гледалаца и нације. Али, мислим да је много важније питање – колико данашње генерације младих комуницирају са телевизијом. И ако то не чине, ко је крив? Да ли можемо само кривити РЕМ, савремену технологију која их васпитава, родитеље, друштво, ТВ ауторе, уреднике? Ово је врзино коло и тешко да имамо одговоре. Одговорност је на свима нама.
Неминовна и неутешна чињеница је да су нам се генерације данас отеле, да су без емпатије, васпитања, пажње дуже од осам секунди... Да ли су данас деца каква смо били ми, и каква су била пре 30 година и више, која су одрастала на дечјем програму какав памтимо? Ово је прави изазов за оне који стварају за децу, безобзира да ли то писало на званичном папиру или не? Добар дечији квалитетан, атрактиван и интерактиван програм не може нам нико забранити... Сами себе забрањујемо! Или смо немоћни, лицемерни и креативно оштећени...
Да ли данас деца желе исто? Да ли су им сазнања иста, када преко мобилних телефона брже од телевизија и нас самих, спознају свет, примајући мноштво информација, импулса, стимулација које не можемо ни да сагледамо? Да ли их можемо анимирати, приковати уз ТВ екран? И који су то садржаји који они траже? Вероватно су суштински исти, али проблем је - како им пласирати оно што желимо да им поручимо?
Можда би ТВ аутори, уместо што пишу петиције и буне се на сва звона, требало да изађу из устаљеног шаблона, окошталог система, да ослушну младе, да се размрдају, да се више позабаве тиме како функционишу, шта их интересује. И можда више да изађу на друштвене мреже које толико кудимо. Искористимо их паметно, можда нешто и научимо од њих... Једни са другима морају сарађивати, јер стигла су нова времена и ако то што пре схватимо, има решења. А ако не, деца ће тући своје професоре, псовати родитеље, палити бакљама школе, вређати и злостављати вршњаке и суграђане по градском превозу. Ово је озбиљан проблем који чак ни РЕМ не може да реши. Можемо само ми сами. Уредници и ТВ аутори, пробудите се! Стигло је ново доба!
У НОВОМ "КАДРИРАЊУ" ЧИТАЈТЕ ДА ЛИ ЈЕ ВРУЋ ВЕТАР СА НАШИХ ТЕЛЕВИЗИЈА ОДУВАО СВЕ ШТО ЈЕ ВРЕДЕЛО. НОВИ БРОЈ "ТВ РЕВИЈЕ" ИЗЛАЗИ У ПЕТАК 31. МАЈА УЗ "ПОЛИТИКУ"
