Три тврђаве културе Шибеника

Средња Далмација и хрватско приморје синоним су за летње одморе, али не постоји годишње доба за посету граду Дражена Петровића  и Арсена Дедића – Шибенику. Уз разгледање старог града, откривање оближњих плажа, уживање у далматинским специјалитетима и вину, обавезна је посета његовим тврђавама – још једном заштитном знаку овог града.

Туристичке брошуре најављују спектакуларан поглед са све три шибенске копнене тврђаве: Светог Миховила, Бароне и Светог Ивана. И заиста се виде стари град, канал Светог Анте и острва шибенског архипелага, али посетиоце током обиласка ових знаменитости очекује много више – спој историје и културе са савременом технологијом.

ТВРЂАВЕ СВЕТОГ ИВАНА И БАРОНЕ – БЕДЕМИ КОПНЕНЕ ОДБРАНЕ

Тврђава св. Ивана смештена је изнад старог језгра Шибеника, на 120 метара надморске висине што је чини највишом  тврђавом у граду. Утврђење су подигли сами становници 1646. године и то за само два месеца како би се заштитили од напада турских освајача, а име је добила по црквици која се тамо налазила.

Тврђава св. Ивана је и највеће утврђење у Шибенику. Састоји се од „звезде“ (у којој је током лета и кафић са фантастичним погледом на шибенски канал и острва, као и сувенирница у старој барутани) и „кљешта“ (где је смештен едукативни кампус за програме културних и креативних индустрија). Уколико вам се неке зидине Светог Ивана учине познатим, мештани ће се похвалити да је неколико главних сцена познате серије „Игра престола“ у четвртој сезони снимљено баш ту.

Занимљиво је да је тврђава потпуно обновљена тек пре две године. Програмски усмерена на младе – ученике и студенте – прати иновационе трендове, тако да је то и место где се посетиоци могу опробати у виртуелној борби против освајача и „одбранити“ тврђаву.

Тврђава Бароне или како је већина локалаца зове - Шубићевац - смештена је близу тврђаве св. Ивана и грађена је истовремено ради одбране града од турске најезде у 17. веку. Ни за њу није било разумевања у тадашњој Млетачкој Републици, те су грађани сами прикупљали средства и почели градњу. Име је добила по млетачком војсковођи и барону немачког порекла који је и покренуо њену изградњу – прво као малог утврђења да би касније била ојачана и проширена.

Иако не изгледа тако, деценијама је тврђава Бароне била запуштена и у њеним зидинама су се окупљали млади из оближње школе.  Обновљена је уз помоћ ЕУ фондова и данас представља својеврстан интерактивни музеј кроз који вас води технологија проширене стварности - компјутерски генерисаном сликом и звуком.  Тако док шетате тврђавом, посебним  таблетима можете око себе видети свет какав је био у прошлости, док вам о локалној историји Шибеника прича „фратар из средњег века“. Пре одласка са Бароне тврђаве не треба пропустити предах уз кафу на месту са најлепшим панорамским погледом на град и залив.

ТВРЂАВА СВ. МИХОВИЛА ПОСВЕЋЕНА ЗАШТИТНИКУ ГРАДА

Тврђава св. Миховила најстарија тврђава у Шибенику, изван чијих зидина се развио овај град на Јадрану. Историја каже да је изграђена за време хрватског краља Петра Крешимира ИВ у 11. веку као главна тачка одбране шибенске лагуне и ушћа реке Крке. Пре епидемије куге половином 17. века Шибеник је имао највише житеља у Далмацији, али је пошаст однела чак 80 одсто становника. Али све ове историјске податке не морате да памтите, сазнаћете их у подземним деловима тврђаве на 3Д мапираним пројекцијама на зидовима цистерни из 15. века.

Тврђава је добила име по цркви која се налазила унутар зидина од 12. века. Важност тврђаве и њена заштитна улога утицали су на то да свети Миховил (Михајло) постане званични заштитник града Шибеника. Ипак, можда ћете од локалаца чути и за Тврђаву свете Ане. То је само стари назив ове тврђаве који потиче још из 17. века, због црквице св. Ане и истоименог гробља које се налази унутар зидина.

Иако је већи дао бедема и кула из касног средњег и раног новог века, тврђава је потпуно обновљена тек пре десет година. Тада је у средишњем делу додата отворена позорница са више од 1.000 седишта, незаобилазно место турнеја хрватских, регионалних и светских музичких звезда.

Испод Тврђаве је старо градско језгро, са лавиринтом уских уличица и историјских знаменитости међу којима је најважнија Катедрала св. Јакова, ремек-дело светске архитектуре – једина катедрала у Европи потпуно саграђена од камена.

ТВРЂАВА СВ. НИКОЛЕ ЈЕ БУДНО ПОМОРСКО ОКО

Иако нису део приче о три тврђаве културе Шибеника, треба поменути да град има чак два споменика на УНЕСКО-вом списку светске културне баштине: Катедралу светог Јакова и Тврђаву светог Николе. То Шибеник чини једним од пет градова на свету с два културна добра на тој престижној листи.

Тврђава св. Николе саграђена је у 16. веку, док је град био под контролом Венеције, да дочекује и испраћа бродове, али и као прва одбрана од могућих напада са пучине. Веома добро очувана, окружена је са свих страна морем на улазу у канал св. Анте, тако да је посета могућа бродићем који полази са градске риве.

Легенда каже да је Тврђава свети Никола својим изгледом и заиста одвраћала незване госте, тако да је са њених зидина само једном опалио топ. Наиме, стражари су у досади, јер са мора никада није било напада, видевши у даљини турски брод одлучили да пошаљу поруку упозорења да није пожељно прилазити граду. Напунили су топ и испалили ђуле – које се пало само три метра даље од зидина. У нади да посада брода ништа није приметила, одлучено је да се тај догађај више не помиње... нити пуца без потребе.

Они који се одлуче за вожњу бродом могу обићи и слапове реке Крке, али и отићи даље и открити друге бисере шибенско – книнске жупаније. Међу њима је и Книнска тврђава која је, како се наводи, друго војно утврђење у Европи по својој величини.

НОЋ ТВРЂАВА ПОВЕЗУЈЕ РЕГИОН

Културно-туристичка манифестација „Ноћ тврђава“ у протекле две године повезала је програме на више од 45 локалитета у 6 држава: Хрватској, Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Чешкој и Румунији. Шибеник најављује конкурсање за нову подршку у оквиру ЕУ програма прекограничне сарадње са земљама Јадранско-јонског и Дунавског макро региона у циљу побољшања културно-туристичке понуде у градовима са „утврђеним“ споменицима културне баштине (тврђаве, утврђења, дворци…). У плану су организовање изложби, предавања, радионица, концерата, пројекција филмова… а очекује се активније укључивање Србије са својим средњевековним и другим бројним тврђавама у овај регионални пројекат.

Текст и фотографије: Сандра Пекић