КАДРИРАЊЕ

Руска салата

Из круга који смо створили, нема нам излаза! Чекамо само још потоп или Нојеву барку. Шта ће стићи пре? Или смо већ потопљени, у базену?

Исидора Масниковић (Фото Небојша Бабић)

Велика субота, дан пред највећи верски празник, Ускрс, био је, у складу са нашим кампањским менталитетом и у духу православне скромности, дан за пустошење трговинских мегамаркета. Незапамћене гужве заблежене су на граничним прелазима и у самопослугама. А све са једним циљем – направити руску салату, најомиљенију српску ђаконију за празничну трпезу. Ако сте којим случајем баш те Велике суботе, последњег дана ускршњег поста и уздржавања, покушали да пронађете смрзнуто поврће за овај незаобилазни оброк, сигурно га нисте пронашли. Јер, Срби воле руску салату! Да ли због имена, традиције обожавања руске културе, навике, заоставштине неких старих времена, верни смо били овој салати и овог Ускрса. Иако би можда примереније било да смо пазарали смрзнути кинески микс.

Колико се само симболике крије у овом празничном предјелу. Здраве намирнице – кромпир, грашак и шаргарепа, коју вероватно засебно никада не бисмо окусили на раскошној трпези, наспрам нездравих и пуних холестерола – шунке и мајонеза. То смо управо ми! Пуни контраста. Посвећени вери, али и пргави, запаљиви, баш као и мајонез у нашој утроби. Уздржани у посту и раскалашни у време празника! Па је тако и овог пролећа господњег забележен велики број позива Хитној помоћи, што због преједања, што због пијаних кавги!

Управо нам је такав био и телевизијски програм. У њему смо ових дана могли да окусимо и посно и мрсно. Дан након обележавања незапамћене трагедије у школи „Владислав Рибникар“ и у селима надомак Београда, Дубони и Малом Орашју, када се читава Србија присећала и плакала, водитељка јутарњег програма „са највећим шером“ преко ноћи заборавила је страхоту коју нас је задесила, али и исконске вредности православља и најрадоснијег хришћанског празника – смерност и скромност. Бахато, раскалашно, уз базен, луксуз, подврискивање, трчакарање, попевку, раздрагане госте за богатом трпезом у вили од мармеладе и чоколаде, и непримерене изјаве, прославила је Ускрс, и то само дан након што смо обрисали сузе. Плакали смо само један дан... Јутро је променило све.

Илустрација Срђан Печеничић

Пола Србије гледало је овај програм згрожено, пола се можда и дивило и сањало неки бољи живот у ком је једини показатељ успеха – базен у дворишту, и то у дану када је већина породица једва приуштило руску салату. У сличном духу, обележен је празник на ружичастој телевизији. Још једна ружичаста особа представила је у наредним сатима своју породицу, такође уз базен... Јер ко нема базен, тај не вреди. То је ваљда схватио и челник ове телевизије, уз речи песме ЕКВ – „овај круг сам смислио, овај круг сам створио...“, преносећи своју укршњу посленицу, само који минут након дрон снимака из раскошне виле.

„ ... Кад мало боље размислим какви смо, оно прво (умрети), уопште не изгледа лоше! Срећан ускрс“ (са све малим словом). Толико о поштовању Ускрса. Из круга који смо створили, нема нам излаза! Чекамо само још потоп или Нојеву барку. Шта ће стићи пре? Или смо већ потопљени, у базену?

Велики петак први пут смо можда заиста осетили и спознали његову симболику. Није се случајно подударило да управо на овај дан страдaња Исуса Христа обележавамо годишњицу страдања недужних дечјих живота. Готово све телевизије свој програм посветиле су жртвама у београдској основној школи „Владислав Рибникар“. Потресно и болно је било сведочење родитеља чији је губитак ненадокнадив. Да ли смо после овог мирно спавали? Или смо већ ујутро похитали у порагу за руском салатом? 

Као опомена одзвањају речи једног од родитељ да је о страдању свог детета сазнао преко медија! Да ли сте после тога могли да уживате у бајковитим телевизијским сликама виле са базеном? Да ли ће медији престати да истрчавају пре стручних и одговорних којима је то посао? Хоће ли престати да се сладе трагедијама и веселе народ погрешним вредностима?

Да ли смо, пре него што смо се упустили у воајерско посматрање туђих живота, размислили какви смо родитељи, и колико смо сви одговорни? Ова опомена требало је да се чује у време Ускршњих празника на малом екрану... Али, телевизије су и овога пута заказале. Јер, важније је ко ће изаћи на изборе, ко ће са ким и ко кога опструише, од тога да ли децу изводимо на прави пут!

У НОВОЈ "ТВ РЕВИЈИ", У ПЕТАК, 17. МАЈА, У "КАДРИРАЊУ", САЗНАЈТЕ КАКО ЈЕ ПРОТЕКЛА ЕВРОВИЗИЈА 2024. И ДА ЛИ ЈЕ СРБИЈА ЗГРОЖЕНА