Оговарање на радном месту
Како се правилно носити с трачевима, које неки сматрају делом канцеларијске комуникације, вештином неопходном за напредовање у каријери, док је за друге то срамно и штетно
Сви смо склони трачарењу, опанкавању, интригама, олајавању, причању иза леђа… Када запослени проводе много сати дневно заједно и такмиче се за исте позиције у компанији, конкуренција је неизбежна. Неки људи сматрају да је оговарање саставни део канцеларијског окружења и неопходна вештина за напредовање у каријери. Други верују да је преношење аброва непотребан и потенцијално штетан део корпоративне културе који урушава морал и тимске односе.
Не постоји особа која није била директно или индиректно увучена у неко оговарање. Сматрамо да нема ничег лошег у томе, делује безазлено. Међутим, може да доведе и до мобинга, упозорава Вања Димитријевић, психолог и психотерапеут у ординацији „Психоцентрала”.
Радио Милева
Истраживања су показала да се 90 одсто неформалних разговора у канцеларијама описује као оговарање. С тим што су то обично баналне информације које се преносе преко Радио Милеве, као што је „Чула сам да Марина ћерка студира медицину, поновила је другу годину”.
Причање о другима иза њихових леђа не мора да буде грешна канцеларијска разбибрига, верују стручњаци, већ може да буде и корисна алатка за сналажење на радном месту и сазнавање важних информација.
– Сјајно је имати контакт у канцеларији преко којег се с лакоћом може доћи до сочних информација. Већина нас воли да буде у „току” када је реч о планирању, проширењу, смањењу... Али ако ваш „инсајдер” воли скандале, то може да угрози његов углед – упозорава наша саговорница.
Додаје и да би било паметно ограничити комуникацију с таквим канцеларијским сплеткарошем.
– Оговарање је саставни део нашег живота. Где је група људи, биће и оговарања. Али на радном месту, где су нормални необавезни разговори међу колегама, оговарање је штетно за морал, продуктивност, па чак и здравље – сматра Димитријевићева на основу вишегодишњег радног искуства у компанијама, одељењима за људске ресурсе.
Она објашњава да се трудила да задржи улогу пасивног посматрача да не би нешто од онога што каже било извучено из контекста погрешно схваћено. Преношено од уста до уста, сигурно би стигло и до особе која је поменута, а онда треба повратити пољуљано поверење и објаснити шта је заправо речено.
Нису ретки случајеви када аброноше због нетачних и лажних информација одговарају за мобинг.
– Немојте бити колега који неселективно избрбља све што чује свакоме ко жели да слуша. Овакво понашање нарушава репутацију и чини да вас околина доживљава као особу у коју не може да се поузда – саветује Димитријевићева која се често среће с људима којима је, због пољуљаног самопоуздања проузрокованог оговарањем на послу, неопходна њена стручна помоћ.
Постоји и успешно оговарање. Оно подразумева да будете добар тимски играч и да делите кључне информације с другима и да разумете када треба да држите језик за зубима. Једноставно, претпоставите да све што кажете може да се искористи против вас.
– Ако осетите порив да се одате трачарењу поставите себи питања: да ли је то истина, да ли је корисно? Имајте на уму да много мање поверења имате у колегу који стално оговара, него у оне који то не чине. Ако неко говори негативно о свим својим колегама, велика је вероватноћа да ће радити исто и иза ваших леђа. Тај чудно пријатан осећај трачарења или понижавања другог назива се храњење нарцизма. Често нисмо свесни да смо у обрасцу „спуштам друге да бих издигао себе” – објашњава психолошкиња.
Додаје да се замка оговарања може избећи ако се окружите људима који такође покушавају да унапреде себе и немају проблем с личном одговорношћу. Ако се окружите негативношћу и трачевима, прилагодићете се свом окружењу и то ће постати ваша нова нормалност.
Шта ако смо ми предмет трача?
– Неко се у том случају осећа непријатно или узнемирено, а некоме порасте самопоуздање, јер то значи да има завидних који му се диве – напомиње Димитријевићева.
Уживају у туђем болу
Постоје и особе које оговарају да би се осећале супериорно.
– Многи људи који су несигурни налазе привремено олакшање у осуђивању других. Поседовање информација које други немају може да буде оснажујуће за ту особу. Такође, имају црту емоционалног садизма и уживају у сазнању да неко други доживљава бол или је несрећан, одушевљени што се то не дешава њима.
Досадно им је. Када не могу да се покрену занимљиви разговори, засновани на знању или идејама, трачеви могу да буду јефтина замена. Анксиозни су.
Понекад људи трачаре да би припадали групи или да би били у центру пажње – примећује наша саговорница.
Савет је да, иако схватате зашто то неко ради, а не осећате сажаљење према особи која преноси аброве и дубоко вас погађа то што шири гласине о вама, затражите помоћ психотерапеута. Тако ћете открити зашто вас то слама, јер ћете тешко пронаћи друго место где се то не дешава.
