Које бебе имају активнији мозак - девојчице или дечаци
У свету неурологије, једна од најинтригантнијих загонетки тиче се развоја мождане активности код новорођенчади. Недавна истраживања показују да бебе женског пола показују већу сложеност у можданој активности у поређењу са својим мушким вршњацима. Ово откриће је изазвало знатижељу и отворило нова питања око разумевања раног неуралног развоја.
Истраживање које је спровео неуролог Џоел Фролих са својим тимом са Универзитета у Тибингену, открило је значајне промене у неуралној сложености током пренаталног развоја. Коришћењем технике магнетоенцефалографије (MEG), истраживачи су анализирали мождану активност 43 фетуса у трећем триместру и 20 новорођенчади оба пола, старости између 13 и 59 дана.
Током експеримента, истраживачи су изложили бебе серији звучних подражаја, састављених од четири сигнала трајања 200 милисекунди, раздвојених интервалом од 400 милисекунди. Након иницијалног „тренинга” од 30 блокова сигнала, мерена је магнетна активност мозга након два блока подражаја.
Иако се претпостављало да ће сложеност MEG сигнала расти са развојем, резултати су показали супротно - смањење сложености током времена, посебно код мушких фетуса и беба. Ово смањење може указивати на процес елиминације непотребних неуронских ћелија и веза у развоју мозга.
„Мозак у развоју елиминише ћелије и везе које су непотребне”, рекао је Фролих, а преноси New Scientist.
Сложеност мождане активности односи се на разноликост и богатство неуралних сигнала који се генеришу у мозгу. Код одраслих, висок ниво сложености је често повезан са бољом когнитивном функцијом и бржим процесуирањем информација. С друге стране, нижи нивои сложености су повезани са смањеном способношћу обраде информација.
Код проучавања новорођенчади, очекивало се да ће сложеност расти како се мозак развија и успоставља сложеније везе. Међутим, истраживање је показало да се сложеност смањује током развоја, а овај феномен је израженији код мушких фетуса и беба. Занимљиво је да бебе женског пола задржавају виши ниво сложености, што сугерише да се њихов мозак развија на другачији начин.
Истраживање, такође, сугерише да би разлике у неуралној сложености између мушких и женских беба могле бити резултат основних разлика у развоју њихових нервних система. Међутим, будући да истраживачи нису пратили даљи развој беба, није познато да ли се ове варијације настављају.
На питање зашто постоји ова разлика, још увек се тражи одговор. Неки научници спекулишу да би то могло бити због различитих путева развоја нервног система код дечака и девојчица. Други предлажу да би већа сложеност код женских беба могла да буде резултат фактора еволуције или различитих хормонских утицаја током пренаталног развоја.
Иако још увек не разумемо потпуно зашто се ове разлике јављају, јасно је да је сваки мозак јединствен и да се развија на свој специфичан начин. Сложеност људског живота већ од најранијих тренутака постојања, мотивише научнике да наставе са истраживањем како бисмо боље разумели тајне људског мозга.
Студија под називом „Sex differences in prenatal development of neural complexity in the human brain” објављена је у часопису Nature Mental Health и пружа увид у динамичан развој мозга током најранијих фаза живота.
