Време збунило становнике зоо-врта

Кад је требало да буде хладно, температуре су биле пролећне, а онда се усред пролећа цвокотало од зиме.

Такви су били претходни дани, па се вероватно ни становници Београдског зоолошког врта нису могли снаћи.

Лавице изашле да се сунчају, а одозго промиче кишица, дува дорћолски ветар, срећом ограничене јачине због специфичности терена нашег зоолошког врта, који је испресецан окомитим стазама заклоњеним дрвећем, кавезима и високим оградама.

Због благе зиме радници и ветеринари Врта добре наде животињама нису морали да дају јачу исхрану. Биљоједи зими више једу кувани пиринач, банане, а месождери протеински богатије и масније месо. У јануару и фебруару могле су да прођу и „лајт” варијанте оброка с обзиром на афричке таласе који су стизали у недоба.

Климатске промене су вероватно растужиле антилопе и зебре које воле снежне вејавице, док је нојевима ваљда свеједно, нити снег воле, нити им смета.

Жирафама би, кажу зоолози, више сметао лед него снег из простог разлога што због дугих ногу овим дивним и племенитим животињама није препоручљиво да се оклизну. Било би то нешто као пад с велике висине.

Мајмуне током недавне посете нисмо затекли напољу, они не воле хладна и кишовита времена, као и бели вукови, медведи, ирваси...

Шта ће становницима Врта добре наде на Дорћолу донети ова 2024. година? Чим отопли, живнуће ово место, чуће се поново дечја граја и родитељска објашњења. Већ готово сто година Београдски зоолошки врт налази се на Малом Калемегдану, у срцу града. Смештено је овде више од сто врста и преко хиљаду јединки. Удружења за заштиту животиња подсећају да су зоо-вртови у Србији нефункционални, премали и да нису у складу са добробити животиња. Светски тренд је да зоолошки вртови имају своју сврху и оправдање само ако се простиру на великим пространствима где животиње имају довољно простора за игру и трчање и где се осећају као у свом станишту.

Зато се дуго већ прича о пресељењу Београдског зоо-врта на Аду или неку нову локацију. Има и предлога да на Калемегдану остану само ситније животиње, да се очува традиција Врта добре наде, док би животиње којима треба пуно простора требало преместити на другу локацију. Нова су времена па се предлаже и холограмски београдски врт који би, кажу, био и едукативнији и практичнији за децу.