Од најстаријих времена људи су надевали надимке једни другима. Најстарији забележени надимак потиче из 5. века пре нове ере, то је надимак Обад, који је носио чувени грчки филозоф Сократ, забележио је Радослав Р. Ђурић у својој књизи „Надимци и њихово порекло” .

Професор српског језика и књижевности Милош Роган бавио се овом темом у раду „Словенски антропоними у приповедачкој прози Радослава Братића”, то јест истраживању рађеном 2022. године на Филолошком факултету у Београду. У Братићевој збирци приповедака „Зима у Херцеговини” мушких надимака има далеко више од женских. Разлог за то је, како објашњава, чињеница да су патријархални народи склонији тежњи да изузму женски род од поруге и подсмеха. Насупрот онима одмила, присутно је и шест надимака који исмевају свог носиоца, на основу одређене физичке или психичке карактеристике. Такви су надимци као што су Јешна (која радо и обилно једе), Брљо (прљав, мусав човек), Куга (тешка и заразна болест) и други.

– Надимак је додат имену и презимену особе. Сврха настајања јесте стварање препознатљивог знака којим ћемо разликовати поменуту особу. Током времена надимци су се надевали како би се сакрило право име особе. Наиме, владало је веровање да зле и нечастиве силе могу да науде особи уколико познају његово име – објашњава наш саговорник.

Истиче да је честа појава да се појединци у свакодневном животу називају другачијим именом од оних које су добили на крштењу како би се сачували од демонских утицаја.

– Надимци у себи носе различите степене духовитости и благе ироније, веома је важно разликовати надимке и имена одмила. Сврха именима одмила јесте да оног који је носилац тог имена позитивно представе у околини, док надимци, углавном, имају тенденцију да наруже, исмеју и негативно обележе свог носиоца – наводи Роган.

Инвентивност народног духа врло често се види на надимцима. Некада су носиоци најлепших имена уједно и носиоци надимака који садрже пакосну и подругљиву значењску нијансу. Врло често се надимком исказују главне особине личности, мада су оне понекад негативне психичке или физичке.

– Надевање надимака има и своју практичну страну. Они помажу људима при распознавању на које се лице односи говор – додаје професор.

Процењује и да су лични надимци мање заступљени у Црној Гори, Херцеговини и западној Србији, док је њихов број у осталим српским крајевима доста већи.

– Разлог овоме лежи у чињеници да у овим крајевима увредљива реч има велику тежину и самим тим није благонаклоно прихваћена у друштву. Узроци настанка надимака јесу разноврсни, могу бити из милости, али и из злобе. Могу бити породични, фамилијарни, братственички, племенски, клупски, партијски, идеолошки и ратнички – објашњава Роган.

Уметничко име

Музичари неретко своје надимке претварају у уметничка имена или обрнуто: Ђорђе Миљеновић је Скај Виклер, Драгана Шарић је Беби Дол, Снежана Берић је Екстра Нена, Стефани Џоан Анџелина Џерманота је Леди Гага...

 Име одмила

Некада су познате личности у друштву познатије по именима које су добиле одмила него по подацима уписаним у матичне књиге рођених. Не мора се надимак доделити само људима, могу га имати и животиње, спортски клубови, градови, државе...

Новак Ђоковић Ноле

Љубиша Самарџић Смоки

Драгомир Бојанић Гидра

Анђела Игњатовић Бресквица

Данило Стојковић Бата

Зоран Костић Цане

Момчило Бајагић Бајага

Дубровник, Бисер Јадрана

Сплит, Диоклецијанов град

Јапан, Земља излазећег сунца

Њујорк, Велика јабука

Амстердам, Венеција севера

Париз, Град светлости

Фудбалска репрезентација Србије, Плави, Орлови

Писање у различитим језицима

Према Правопису српског језика Матице српске (2018), надимци се пишу великим словом „ако се сами употребљавају или су срасли с именом и постали његов саставни део”. На пример, Јован Јовановић Змај, Душан Силни, Ричард Лављег Срца, Петар Велики.

При писању надимака у комбинацији с пуним именом не пише се цртица. Ако надимак долази иза личног имена, као његова замена, онда се веже с именом, али цртом а не цртицом, на пример, Милосав ‒ Мија Алексић или Велимир ‒ Бата Живојиновић.

Међутим, у различитим културама употребљавају се различите форме. Енглески надимци обично су представљени у наводницима између имена и презимена носиоца ‒ Двајт Дејвид „Ајк” Ајзенхауер. Уколико постоји средње име, углавном се изоставља, нарочито у говору. Немци такође користе наводнике, али другачијег стила ‒ Андреас Николас „Ники” Лауда.

Италијани, с друге стране, исписују надимак после пуног имена уз коришћење речце detto (звани) ‒ Salvatore Schillaci detto Totò. А у шпанском језику надимак је написан у формалним контекстима на крају, користећи речи које значе „познат” ‒ Alonso Fernández de Madrigal, más conocido como „el Tostado”.