„Башта у срцу града” назив је недавно одржане изложбе цвећа и украсног биља на Београдском сајму. Излагачи су се потрудили да ова манифестација буде, како јој и доликује, мирисна и шарена.

Пажњу присутних пленила је биљка која истовремено може да буде украс балкона и башти и да се нађе у тањиру. Реч је о биљци гулан, пореклом из Кине. Ову декоративну лозицу, отпорну на зиму, у свом расаднику „Сафа каи шото” у београдском насељу Барајево гаји Александра Милошевски.

И рецепт за сок од коприве

– Добили смо је пре 15 година од пријатеља који се бави егзотичним биљкама. Лако се гаји, а колико је корисна говори податак да је у Кини свакодневно пију као чај за јачање имунитета и против старења – објашњава Александра док нас њена ћерка Дејана нуди соком од три биљке: коприве, нане и мелисе или матичњака.

Сок је био тако укусан, освежавајући да смо морали да питамо за рецепт.

– Прави се без кувања, попут сока од зове, шећер се додаје као конзерванс, а служи се с коцком леда – објаснила је Дејана, додајући да први пут излажу на Сајму и да није било лако одлучити се шта представити с обзиром на то да на 60 ари, што на отвореном што у стакленицима и пластеницима, гаје и собно и сезонско цвеће, имају и зимзелени програм, а уз расадник ту је и тридесетак коза и оваца, кокице, ћурке, зеке…

Велико интересовање привукао је штанд Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде, на којем су изложени производи које су правили затвореници из Казнено-поправних завода. Било је ту свега од цвећа, сокова, ракија, намештаја, баштенских гарнитура, љуљашки.

Расковник за срећу

То што је „Башта у срцу града” није сметало Слободану, додуше цветног презимена – Цветковић, да донесе чајеве са Старе планине. Није он одувек био травар, на то га је, како каже, натерала мука, 90. година, несташица лекова, инфлација. Тако да су он и колега кренули да беру лековито биље.

– Имали смо обуку од стране стручњака из Института за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић”. Ишли смо заједно да проналазимо лековито биље, од њих смо добили добре савете које су биљке за које намене. Од тада прикупљам биље, сушим, пакујем и посећујем сајмове који су у домету – околина Пирота, Ниша, Зајечара – објашњава Слободан који је свој радни век провео у фабрици „Тигар” као гумарски техничар.

– После рада у фабрици одлазио сам у планину да сакупљам биље. То ме је одржало у животу, да сам здрав и да имам добру кондицију – каже наш саговорником не кријући да има 75. година, које му нико „не би дао”.

Сакупља, како каже, негде око 40 до 50 биљака, у мањим количинама за своје потребе и своју делатност. Највише му траже чајеве за дисајне органе, против кашља, бронхитиса, онда за органе за варење, чишћење јетре, за бољи сан.

На штанду и џем од шипурка, сок од вишања...

То, како нам каже Слободан, припрема супруга, син је у Швајцарској, а ћерка у Пироту ради као лекар, офтамолог.

– Све радимо супруга и ја, има доста посла, али је периодично. Свака биљка има своје време када се бере, суши. Сад почиње плућњак, па онда маслачак корен, подбел, мајчина душица и тако цело лето, по 10 дана, па береш нешто друго – објашњава он.

Травар за релаксацију препоручује ртањски чај, а матичњак за опуштање, посебно за особе које раде за компјутером. Вранилова трава или дивљи оригано је чај за дисајне и органе за варење, веома битан у борби против кандиде, бактерије ешерихије коли.

На штанду међу чајевима и расковник – магична биљка. Јесмо се изненадили када смо видели расковник, јер Вук Караџић свом „Рјечнику” пише да је то: „некаква (може бити измишљена) трава за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвати) свака брава и сваки други заклоп отвори сам од себе”. Верује се да расковник штити од метка, рашчињава враџбине, доноси срећу, штити од урока. 

– Има га на Ртњу – каже Слободан додајући да доноси срећу онима који у то верују.

Субвенције од 700.000 динара за саднице ружа

Некима срећу доноси цвеће. Цвеће и украсно биље засејано је, према званичној статистици, на око 1.000 хектара. Протекле године од продаје мирисне робе иностранству зарадили смо шест милиона евра, али смо на увоз потрошили 30 милиона, могло се чути на округлом столу о „Стању у области цвећарства и украсног биља у Србији”. Уз Француску, Србија у Европи има најбоље услове за гајење ружа, а ипак увози чак из Етиопије, Кеније, Еквадора.

Држава враћа до 65 одсто уложеног у хортикултуру. Прошле године уведена је нова субвенција – 700.000 динара за производњу садница ружа.