„Bašta u srcu grada” naziv je nedavno održane izložbe cveća i ukrasnog bilja na Beogradskom sajmu. Izlagači su se potrudili da ova manifestacija bude, kako joj i dolikuje, mirisna i šarena.

Pažnju prisutnih plenila je biljka koja istovremeno može da bude ukras balkona i bašti i da se nađe u tanjiru. Reč je o biljci gulan, poreklom iz Kine. Ovu dekorativnu lozicu, otpornu na zimu, u svom rasadniku „Safa kai šoto” u beogradskom naselju Barajevo gaji Aleksandra Miloševski.

I recept za sok od koprive

– Dobili smo je pre 15 godina od prijatelja koji se bavi egzotičnim biljkama. Lako se gaji, a koliko je korisna govori podatak da je u Kini svakodnevno piju kao čaj za jačanje imuniteta i protiv starenja – objašnjava Aleksandra dok nas njena ćerka Dejana nudi sokom od tri biljke: koprive, nane i melise ili matičnjaka.

Sok je bio tako ukusan, osvežavajući da smo morali da pitamo za recept.

– Pravi se bez kuvanja, poput soka od zove, šećer se dodaje kao konzervans, a služi se s kockom leda – objasnila je Dejana, dodajući da prvi put izlažu na Sajmu i da nije bilo lako odlučiti se šta predstaviti s obzirom na to da na 60 ari, što na otvorenom što u staklenicima i plastenicima, gaje i sobno i sezonsko cveće, imaju i zimzeleni program, a uz rasadnik tu je i tridesetak koza i ovaca, kokice, ćurke, zeke…

Veliko interesovanje privukao je štand Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, na kojem su izloženi proizvodi koje su pravili zatvorenici iz Kazneno-popravnih zavoda. Bilo je tu svega od cveća, sokova, rakija, nameštaja, baštenskih garnitura, ljuljaški.

Raskovnik za sreću

To što je „Bašta u srcu grada” nije smetalo Slobodanu, doduše cvetnog prezimena – Cvetković, da donese čajeve sa Stare planine. Nije on oduvek bio travar, na to ga je, kako kaže, naterala muka, 90. godina, nestašica lekova, inflacija. Tako da su on i kolega krenuli da beru lekovito bilje.

– Imali smo obuku od strane stručnjaka iz Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić”. Išli smo zajedno da pronalazimo lekovito bilje, od njih smo dobili dobre savete koje su biljke za koje namene. Od tada prikupljam bilje, sušim, pakujem i posećujem sajmove koji su u dometu – okolina Pirota, Niša, Zaječara – objašnjava Slobodan koji je svoj radni vek proveo u fabrici „Tigar” kao gumarski tehničar.

– Posle rada u fabrici odlazio sam u planinu da sakupljam bilje. To me je održalo u životu, da sam zdrav i da imam dobru kondiciju – kaže naš sagovornikom ne krijući da ima 75. godina, koje mu niko „ne bi dao”.

Sakuplja, kako kaže, negde oko 40 do 50 biljaka, u manjim količinama za svoje potrebe i svoju delatnost. Najviše mu traže čajeve za disajne organe, protiv kašlja, bronhitisa, onda za organe za varenje, čišćenje jetre, za bolji san.

Na štandu i džem od šipurka, sok od višanja...

To, kako nam kaže Slobodan, priprema supruga, sin je u Švajcarskoj, a ćerka u Pirotu radi kao lekar, oftamolog.

– Sve radimo supruga i ja, ima dosta posla, ali je periodično. Svaka biljka ima svoje vreme kada se bere, suši. Sad počinje plućnjak, pa onda maslačak koren, podbel, majčina dušica i tako celo leto, po 10 dana, pa bereš nešto drugo – objašnjava on.

Travar za relaksaciju preporučuje rtanjski čaj, a matičnjak za opuštanje, posebno za osobe koje rade za kompjuterom. Vranilova trava ili divlji origano je čaj za disajne i organe za varenje, veoma bitan u borbi protiv kandide, bakterije ešerihije koli.

Na štandu među čajevima i raskovnik – magična biljka. Jesmo se iznenadili kada smo videli raskovnik, jer Vuk Karadžić svom „Rječniku” piše da je to: „nekakva (može biti izmišljena) trava za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklop otvori sam od sebe”. Veruje se da raskovnik štiti od metka, raščinjava vradžbine, donosi sreću, štiti od uroka. 

– Ima ga na Rtnju – kaže Slobodan dodajući da donosi sreću onima koji u to veruju.

Subvencije od 700.000 dinara za sadnice ruža

Nekima sreću donosi cveće. Cveće i ukrasno bilje zasejano je, prema zvaničnoj statistici, na oko 1.000 hektara. Protekle godine od prodaje mirisne robe inostranstvu zaradili smo šest miliona evra, ali smo na uvoz potrošili 30 miliona, moglo se čuti na okruglom stolu o „Stanju u oblasti cvećarstva i ukrasnog bilja u Srbiji”. Uz Francusku, Srbija u Evropi ima najbolje uslove za gajenje ruža, a ipak uvozi čak iz Etiopije, Kenije, Ekvadora.

Država vraća do 65 odsto uloženog u hortikulturu. Prošle godine uvedena je nova subvencija – 700.000 dinara za proizvodnju sadnica ruža.