Сваки други Србин не једе воће

Занимљиво је објашњење  зашто су авитаминозе у Југославији из 1939. и данас актуелне. Резултати испитивања исхране одраслог становништва Србије из 2013. године показују да је унос угљених хидрата и масти повећан на рачун протеина, витамина, минерала. Према тој студији, само 12 одсто Срба једе рибу два пута недељно, док 46,5 одсто свакодневно конзумира воће, а 57,1 одсто поврће. Међутим, 54,4 одсто одраслог становништва Србије уопште не једе воће, док 49,2 одсто нема поврће у свом свакодневном јеловнику. Последњи доступни резултати из 2019. године из  Извештаја о здрављу Републичког завода за статистику скоро су неизмењени.

Да ли је онда неоправдано поставити питање у којој мери се опасност од обољења авитаминозне или хиповитаминозне природе изменила или смањила у односу на ситуацију од пре 83 године..

Све нас додатно треба да забрине упозорење да уколико се не престане с активностима које угрожавају климу, нестаће природни биљни витамински ресурси и нестаће хране богате витамина, органским супстанцама које уистину живот значе. Будуће генерације морају да схвате како витамински додаци исхрани не могу бити замена за разноврсну, витаминима богату исхрану.