Питања на која немамо одговоре – зашто уопште постојимо

Према сазнањима наше цивилизације, људска врста је најдаље стигла у развоју међу живим организмима на планети Земљи. Човек се отиснуо у свемир, пронашао је лекове за многе болести, клонирао живот. Али, ми и даље немамо одговоре на бројна питања.

За почетак волели бисмо да сазнамо зашто и како уопште постојимо. Истина, можда би одговори на то питање срушили поимање света и свега што знамо и мислимо да разумемо. Листа питања која чекају одговоре није фиксна нити на њој постоји неки редослед.

Колики је универзум? Ко или шта је направио или иницирао настанак свемира? Да ли је васиона неограничена и када ће она престати да постоји? Да ли постоје и неки други, паралелни универзуми?
Зашто постојимо?. Не само као појединци већ као врста? Како је уопште настао живот? Биолози тврде да је живот настао тако што су се прости хемијски елементи спојили и направили молекул који је могао да се репродукује. Али, како су се хемијски елементи ту уопште нашли. Теорије су небројене. Неки верују у тезу о супи. Све се помешало и тако је настао живот. За сада ни једна теорија не пружа ни приближно прихватљив одговор.
Шта је свест? У теорији, то је поимање унутрашњег и спољног постојања. Где се свест налази? У ком делу мозга? Да ли смо свесни када сањамо?
За свест односно постојање везана су питања о смрти. Шта се дешава са свешћу када тело умире? Да ли та свест може да постоји без тела? Да ли она може да се сачува, да се „дигитализује“ како би поново могли да комуницирамо са њом? Или, да се пребаци у друго тело, које је претходна свест напустила?
Питања везана за црне рупе су увек при врху теорија без одговора. Рецимо, шта се налази на дну црне рупе? Људска врста нема теорију нити начин да пронађе одговор. И даље се вртимо око Ајншајнове теорије да црна рупа настаје приликом умирања звезде и да она једе себе саму.
Ту су и банална питања попут оних везаних за нашу планету. Рецимо, шта се налази на морском дну? Чак 95 одсто океана је неистражено.Невероватно је да је човеку било лакше да оде на Месец него да се спусти на најдубљу тачку планете. Нелогично, зар не?
Јесмо ли сами у свемиру? За сада то још не знамо али логика каже да је веома мала вероватноћа да смо сами. Само наш млечни пут има 60 милијарди планета. Научници трагају за планетама које би могле да имају воду. Можда би на њима могао да постоји живот. Можда вода није потребна. Сасвим је могуће да постоје форме живота које ми не можемо ни да замислимо.
Шта да радимо са угљен-диоксидом? Од када је научио да запали ватру, човек у атмосферу испушта угљен диоксид. Он настаје сагоревањем. Проблем је у томе што је са развојем индустрије емисија штетних гасова атмосфере постала презасићена и тако смо добили ефекат стаклене баште. Зато је питање како да сакупљамо и где да складиштимо укљен-диоксид једно од најчепћих питања.
Да завршимо са вештачком интелигенцијом. Хоће ли она донети добробит или ће угрозити човека. Сви се слажу да је линија веома танка. Шта ако вештачка интелигенција постане самосвесна и одлучи да елиминише људску врсту.