Цело зрно чува добар холестерол

Начин исхране представља један од главних фактора ризика за настанак холестерола и триглицерида и за настанак хиперлипидемија. Често су оне удружене и са генетским факторима, стресом, пушењем и одређеним хормонским дисбалансима. Међутим, јако је важно на време реаговати и средити лабораторијске параметре обзиром да они представљају главне факторе ризика за кардиоваскуларна обољена, срчани и мождани удар, масну јетру. Ни једно од набројаних стања није једноставно, а последице могу бити далекосежне и озбиљне.

Хиперхолестеролемија настаје услед неправилне исхране, генетске предиспозиције, пушења и стреса, често организам покреће сопствени механизам одбране када је организам под стресом и отпушта у крвоток ендогени холестерол како би задовољио организма за несметано обављање физиолошких функција у којма холестерол такође учествује као неопходан елемент. Постоје различите фракције холестерола и врло је важно да буду у референтним вредностима и добром односу како би укупни холестерол био добар.

"Оно што разликује хиперхолестеролемију и хипертриглицеридемију је чињеница да повишени триглицериди у нејвећем броју случајева буду условљени неправилном исхраном, конзумацијом превише масне хране, слаткиша, слатких сокова и алкохола док код повишеног холестерола постоји више разлога за његов настанак", каже за Магазин нутрициониста Ана Тодоровић.

Општа упутства за исхрану код повишених липида

Када су у питању хлеб и теста код повишених липида треба потпуно изоставити бели хлеб, лисната теста и пекарске производе и наравно грисине, чипс и сличне производе, кромпирово тесто. Предност се даје интегралним житарицама, хлебу од пуног зрна, пшеничним мекињама, и свему што обилује дијететским влакнима која везују честице холестерола и и на тај начин се он елиминише путем столице. Када су млеко и млечни производи у питању највише се препоручује кефир, који према многобројним истраживањима повољно утиче на смањење масноћа из крви. Масна млека и јогурт, масне сиреве, кајмак, путер, павлаку и качкаваљ треба потпуно изоставити, дозвољени су нискомасни јогурт и млеко, кисело млеко и грчки јогурт.

Месо треба да буде заступљено два пута недељно, махунарке попут пасуља, леблебија, сочива, боба такође два пута недељно. Риба попут пастмке, ослића, скуше и лососа које садрже корисне масноће треба да буду заступљени три пута недељно - на тај начин се протективно делује на рад срца и крвних судова.

"Када је месо у питању треба бирати немасне врсте, пилећи или ћурећи филе, јунећи и телећи бут. Све треба да буде печено на масном папиру, кувано или динстано у сопственом соку. Такав начин припреме важи и за све остале намирнице које се обрађују термички, уље треба да се користи као прелив и јако је корисно хладно цеђено маслиново уље, уље од семена лана, конољино уље… Јаја се ограничавају на три комада недељно и није више искључиво да буду само беланца. Уље од семенки грожђа је одлично за термичку обраду намирница зато што не трпи хемијске промене на високим температурама, што је случај са осталим врстама", наводи наша саговорница.

Када је поврће у питању, препоручује се што већа количина свежег, термички необрађеног поврћа у виду салата, оно такође обилује корисним дијететским влакнима. Не препоручује се превише кромпира, а поготово се не препоручује кромпир печен у масноћи.

"Јако је корисно користити дресинг од маслиновог уља и јабуковог сирћа за преливање салата. Генерално је јабуково сирће добро за смањење холестерола и триглицерида и препоручује се, осим у салатама у раствору млаке чаше воде са на врх кашичице меда три пута дневно пре или после оброка, а поготово оног који садржи месо. Особе које имају проблем са дијабетесом треба да избегну мед у напоменутој мешавини воде и јабуковог сирћета. Када је у питању воће важно је да се не претера у количини, шећер који се у организам унесе путем воћа или слаткиша има теденцију да се конвертује у липиде и често се деси да особе које претерују у количини воћа или га уносе у касњим вечерњим сатима такође имају проблем са липидима. Препорука је мање слатко воће, а када су масноће повишене, као и да се воће конзумира до 18 часова".

Кошруњаво воће попут бадема, ораха, лешника треба да буде заступљено умерено 30 грама, садржи корисне масноће, али и превише калоирја и стога је умереност важна. Занимљиво, како објашњава Тодоровић, кафа, уколико се претера такође може довести до повећаног холестерола обзиром да она обилује биљним стеролима који такође утичу на липидне параметре.

Оно што је изричито не препоручује су слатки сокови, газирана пића, енергетска пића, шећер, џемови и мармаладе, млечна чоколада, пуњени кекс, торте и колачи са маргарином, шлагом… Врло корисно је уносити ланено семе, бели лук, зелени чај, лимун, авокадо. Врло је користан и грејпфрут, међутим код појединих лекова он се не препоручује, а то су лекови против хипертензије и дијабетеса, треба читати упутства на лековима.

Нутрициониста Ана Тодоровић(Фото Приватна архива)

Јеловник код повишених липида

Доручак

Хлеб од спелтиног и овсеног брашна

Намаз од грилованог патлиџана и печене паприке - изгриловати патлидажан и црвену паприку, ољуштити и убацити у блендер, додати мало маслиновог уља, белог лука, морску со, измиксати до кремасте конзистенције. Овај намаз може да стоји у фрижидеру, у теглици неколико дана.

Кришка младог, немасног сира

Шоља домаћег сока од парадајза

Ужина

Јабука, пар сирових бадема или цеђени микс- лимун, поморанџа, црвени грејпфрут са кафеном кашичицом ђумбира у праху или мало наренданог ђумбира

Ручак

Чорба од поврћа

Пастрмка печена у фолији са маринадом од маслиновогу уља, першуна и белог лука

Кувани кромпир са блитвом бареном на пари

Зелена салата са дресингом од маслиновог уља и лимуна, умерено посољена

Ужина

Шоља смрзнутих вишања или малина или нар или пар колутова ананаса

Вечера